Kad sam prvu jasnu Božju riječ pročitao u Bibliji, videvši prevod vidio sam Naziv knjige, prevodioca i spisak knjiga i skoro ništa više, kažem ovo jer prevodeći pseudoepigrafe idem malo u širinu da pogledam šire izvore dela sa raznih mesta i pisanja i na mestima i u knjigama nalazim opise dodatne, sve više o delu, poreklu i sve što treba i natupnice uz sam tekst. Kako ne želim sebi otežavati i dolijevati težine, primaran je naravno tekst, rukovodeći se Daničić- Karadžićevim prevodom Biblije slijedim isto, nije da nemam vremena, ali nije mi do otežavanja, idem blizu ka kraju, počeo sam u januaru ove godine, bilo bi lepo u roku od jedne godine to završiti, ali ako treba mogu si još dati vremena, ali bilo bi lepo u roku kako sam i zacrtao, u tom smislu ako mi je otežano ne bih išao u širinu sa bilo kojim stvarima osim samog teksta, možda kasnije u životu da se vratim na isto ili drugo, uostalom te stvari malo odvode u širinu, a nekad i mašti dajemo mesta pa nam i ne mora sve biti objašnjeno, kao što ni Daničić to nije radio. Nije da upoređujem, već odnosim se prema standardu, a to jeste standard, na jednu stranu i Charlesworthov prevod na engleski sa drugu stranu gde je maksimalno dovoljno opisano, a što možda nije ni potrebno u osnovi osim onomu koji želi znati više, s tim da tačnost nečega ili podataka u tekstu treba uvek i držati mogućnošću da možda ima uvijek nešto bolje, kako bi rekli nekli u smisli kad ljudi ne znaju, da Bog najbolje zna.
Što se tiče dela u naslovu, Biblijskih starina Pseudo -Fila, prije samog teksta želim izvući dva momenta iz teksta, prvi je vezan za reči Valamove Valaku kako najteže iskušati neprijatelja:
''I tad Valam mu reče, ''Dođi i hajde da namislimo šta treba da im radiš. Izaberi lijepe žene koje su među nama i u Midiji, i postavi ih gole i ukrašene sa zlatom i dragim kamenjem pred njih. I kad ih vide i legnu s njima, oni će zgrešiti protiv njihova Gospoda i pasti u tvoje ruke, jer drugačije ti ne možeš se boriti protiv njih.'' I kad je rekao ovo, Valam se okrene i vrati u svoje mesto. I potom ljudi behu zavedeni kćerima Moaba. Jer Valak je učinio sve što mu je Valam pokazao.''
I dojmile su me riječi iz 57 glave teksta:
''Mi smo tvoje sluge, ali imamo kralja, jer nismo vredni da nama upravlja prorok.''
______________________________________________________________
PSEUDO- PHILO (Bilblijske starine)
Rodoslov od Adama do Noja
1 U početku svijeta, Adam je postao otac triju sinova i jedne kćeri: Kain, Noaba, Abel i Set.
I nakon što je postao otac Seta, Adam je živeo 700 godina, i on posta otac dvanaest sinova i osam kćeri, I ovo su imena muških: Elisel, Suris, Elamiel, Brabal, Naat, Zarama, Zasam, Maatal i Anat.
A ovosu njegove kćeri: Fua, Iektas, Arebika, Sifa, Tetia, Saba, Asin
I Set je živeo 105 godina i postao otac Enoša. I nakon što je postao otac Enoša, Set je živeo 707 godina i postao otac tri sina i dve kćeri. I ovo su imena od njegovih sinova: Elidia, Fona i Mata, a njegovih kćeri: Malida i Tila.
I Enoš je živeo 180 godina i postao otac Kenana. I nakon što je postao otac Kenana, Enoš je živeo 715 godina i postao je otac dva sina i kćeri. I ovo su imena njegovih sinova: Foe i Tal, i od kćeri: Katenat
I Kenan je živeo 170 godina i postao otac Mahalalela. I nakon što je postao otac Mahalalela, Kenan je živeo 730 godina i postao otac tri sina i dve kćeri. I ovo su imena od muških: Atak, Soker, Lofa, i imena kćeri: Ana i Leva.
I Mahalalel je živeo 165 godina i postao otac Jareda. I nakon što je postao otac Jareda, Mahalalel je živeo 730 godina i postao otac sedam sinova i pet kćeri. I ovo su imena muških: Leta, Mata, Kehar, Melie, Suriel, Lodo, Otim. A ovo su imena kćeri: Ada i Noa, Iebal, Mada, Sela.
I Jared je živeo 162 godine i postao otac Enoha. I nakon što je postao otac Enoha, Jared je živeo 800 godina i postao otac od četiri sina i dve kćeri. I ovo su imena muških: Lead, Anak, Soboak i Ietar, i od kćeri: Tecoko , Lese-
I Enoh je živeo 165 godina i postao otac Metuselahu. I nakon što je postao otac Metusalehu, Enoh je živeo 200 godina i postao otac petorice sinova i tri kćeri. Sad Enoh je bio ugodan Bogu u to vreme i on nije se mogao naći, jer Bog ga je uzeo. Sad imena njegovih sinova, Anaz, Zeum, Ahaun, Feledi, Elit, i od njegovih kćeri, Teiz, Lefit, Leat
I Metuselah je živeo 187 godina i postao otac Lameha. I potom on posta otac Lameha, Metuselah je živeo 782 godine i postao otac dvoje sinova i dve kćeri. I ovo su imena muških: Inab i Rafo, i od kćeri, Aluma i Amuga.
I Lameh je živeo 182 godine i postao otac sina i nazvao ga poslije rođenja ''Noah'' govoreći, ''Ovaj će dati odmora nama i zemlji od onih koji stanuju na njoj – zarad ludosti od čijih zlih dela zemlja je bila posećena.'' I nakon što je postao otac Noju, Lameh je živeo 585 godina. I Noje je živeo 300 godina i postao otac trojice sinova: Šem, Ham i Jafet.
Rodoslov od Kaina do Lameha
2 Kain je živeo u zemlji koja se drhtanja, kako je Bog odredio za njega nakon što je ubio Abela svoga brata. A ime njegove žene je bilo Temeh. I Kain pozna Temeh svoju ženu, i ona začne i rodi Enoha. A Kain je bio petnaest godina star kad je učinio ove stvari, i od toga vremena on je počeo da gradi gradove dok nije osnovao sedam gradova. A ovo su imena gradova, ime prvoga grada je odgovarao njegovom sinu Enohu, a ime drugoga grada Mauli, i trećeg Leed, i ime četvrtog Teze, i ime petog Ieska, i ime šestog Kelet, i ime sedmog Iebat. I nakon što je postao otac Enoha, Kain je živeo 715 godina i postao otac od tri sina i dve kćeri. A ovo su imena sinova: Olad, Lizaf, Fosal i njegove kćeri, Sita i Mak. I svih dana Kainovih beše 730 godina, i on umrije.
Tad Enoh uze ženu od kćeri Setovih, i ona rodi mu Cirama i Kuta i Madaba. A Kiram je postao otac Metušaela, a Metušael posta otac Lameha. A Lameh uze sebi dve žene. Ime jedne bi Adah, a ime druge Zilla. I Ada rodi Jobaba, on bi otac svih onih koji su stanovali u šatorima i hranio stoku. I opet, ona mu rodi Jobala, koji je bio prvi da uči sve vrste muzičkih instrumenata. U to vreme, kad oni koji su naseljavali zemlju počeše da rade zla dela (svaki sa ženom bližnjega) i prljajući ih, Bog bi ljut. I on poče da svira liru i lutnju i svaki instrument lijepe pjesme i da kvari zemlju. A Zila je rodila Tubala, i Mizu i Tefu. A ovo je Tubal koji je pokazao ljudima načine u korištenju olova i lima i železa i bronze i srebra i zlata. I tad oni koji nastavahu zemlju počeše da rade kipove i da ih obožavaju. A Lameh reče objema ženama, Adi i Zili, ''Čujte moj glas, žene Lameha, i držite se mojih riječi, jer ja sam uništio ljude sam i ugrabio dojenčad od grudi, kako bih pokazao mojim sinovima i onima koji nastavaju zemlju kako činiti zla dela. I sad Kain će biti osvećen sedam puta, ali Lameh sedamdeset i sedam puta.''
Potop
3 I bilo je to, kad su ljudi počeli se množiti na zemlji, lijepe kćeri im behu rođene. I sinovi (anđeli) Božiji vidješe da kćeri ljudi behu veoma lijepe i uzeše ih sebi za žene odakle ih izabraše. I Bog reče, ''Moj duh neće suditi tim ljudima zauvek, jer su tijelo, ali njihovih godina biti će 120.'' Za njih on stavi granice života, ali zločini učinjeni njihovim rukama nisu prestajali. I Bog vidje da između svim tim koji nastavaju zemlju zla dela su dostigla punu mjeru, i jer su zamišljali zlo svih svojih dana, on reče, ''Ja ću izbrisati i sve stvari koje rastu na zemlji, jer mi je žao što sam ga učinio.''
Ali Noa nađe milost pred Gospodom, i ovo su njegovi naraštaju. Noa, koji je bio pravedan čovjek i bez krivnje u svom naraštaju, udovoljio je Gospodu. Njemu Bog reče, ''Vrijeme namješteno za sve ljude koji žive na zemlji je došlo, jer njihova dela su zla. A sad učini za sebe arku od cedra drva. A ovo je kako češ učiniti, njegova dužina biti će 300 lakata, i njegova širina 50 lakata, i njegova visina 30 lakata. I ti češ ući u arku, ti i tvoja žena i tvoji sinovi i žene tvojih sinova sa tobom. I ti češ ustanoviti moj savez sa tobom, da uništim sve one koji nastavaju zemlju. Sad od čistih životinja i od čistih ptica nebeskih uzeti češ sedam mužjaka i sedam ženki tako da njihovo potomstvo može živjeti na zemlji. Ali od nečistih životinja i ptica uzeti češ dva muška i dva ženska. Također , uzeti češ hranu za sebe i za njih.'' I Noa učini šta Bog mu je zapovjedio. I on uđe u arku, on i svi njegovi sinovi sa njim. I dogodilo se nakon sedam dana da je voda potopa počela da pada na zemlju. I na taj dan behu otvorene sve dubine i veliki izvori i vrata potopa nebesa, i bila je kiša na zemlji četrdeset dana i četrdeset noći. I bila je tad šesnaest stotina i pedeset druga godina od vremena kad Bog učini nebesa i zemlju, u kojoj zemlja zajedno sa onima koji je nastavaju bi uništena zarad zlobe njihovih dela. I potop je nastavio na zemlji za stotinu i pedeset dana. Samo Noa i oni koji behu s njim u arki preživeše. I kad se Bog seti Noja, on učini da voda popusti.
I dogodilo se u devedeseti dan da Bog je isušio zemlju i rekao Noju, ''Izađi iz arke, ti i svi koji su sa tobom, i uvečaj i umnoži se na zemlji.'' I Noa izađe iz arke, on i njegovi sinovi i žene njegovih sinova, i izvedoše sve zveri i gmizavce i ptice i stoku sa njim, kako Bog zapovedi mu. Tad Noa izgradi oltar Gospodu, i uze nešto od čiste stoke i čistih ptica i prinese paljenu žrtvu na oltaru, i bi prihvaćeno od Gospoda kao ugodan miris.
I Bog reče, ''Neću nikad više prokleti zemlju radi čoveka, jer namjera čovečijeg srca je luda od njegove mladosti, i tako nikad neću uništiti sva živa stvorenja u jedno vreme kao što sam učinio. Već kad oni koji bude naseljavali zemlju budu grešili, ja ću im suditi sušom ili mačem ili vatrom ili smrću, i tamo biti će zemljotresa, i oni će biti rasuti na nenaseljena mesta. Ali neću više uništiti zemlju vodom potopa. I u svim putevima zemlje, sjetve i žetve, hladnoće i vreline, proljeće i jesen neće prestajati danju i noću dok se ne setim onih koji naseljavaju zemlju, dok određeno vreme se ne navrši.
''Ali kad se godine određene za svijet navrše, tad svijetlo će utihnuti i tama će nestati. I ja ću dovesti mrtve u život i podići one koji spavaju sa zemlje. I pakao će platiti svoj dug, i mjesto propasti će vratit njegov zalog tako da mogu vratiti svakomu po njegovim delima i prema plodovima njegovih vlastitih zamisli, dok ne presudim između duše i tela. I svijet će utihnuti, i smrt će nestati, i pakao će zatvoriti usta. I zemlja neće biti bez potomstva ili besplodna za one koji je nastanjuju, i nitko kome je oprošteno neće biti okaljan. I biti će druga zemlja i drugo nebo, i večno mesto stanovanja.''
I Gospod progovori ponovo Noju i njegovim sinovima, govoreći, ''Vidite, evo ja ću ustanoviti moj savez sa vama i sa vašim potomstvom nakon vas, i više neću uništiti zemlju vodom potopa. I sve što se miče i živi biti će hrana za vas. Ali meso sa svojom krvlju da ne jedeš. Jer tkogod prolije krv čovjeka, njegova vlastita krv će biti prolivena, jer čovek je stvoren po slici Božijoj. A vi, rastite i uvećajte se i ispunite zemlju, kao jata riba koja se uvačavaju u valovima.'' I Bog reče, ''Ovo je zavjet koji sam ustanovio između mene i vas. I dogoditi će se da kad pokrijem nebesa sa oblacima, moj luk će se pojaviti u oblaku, i biti će na spomen saveza između mene i vas i sve one koji naseljavaju zemlju.''
Rodoslov sinova Nojevih
4 I sinovi Noja koji iziđoše iz arke behu Šem, Ham i Jafet.
Sinovi Jafeta su: Gomer, Magog i Madaj, Javan, Tubal, Mašeh, Tiras, Aškenaz, Rifat i Togarmah, Elišah, Taršiš, Kitim, Dodanim. A Sinovi Gomera: Telez, Lud, Deberlet. A sinovi Magoga: Kes i Tifa, Faruta, Amiel, Fimei, Goloza, Samanak. Sinovi Javana: Salus, Felukta, Falita. I sinovi Tubala: Fanata, Nova i Eva. I sinovi Mešeha: Amboradat, Urac, Bosara. I sinovi Tirasa: Mak, Tabel, Balana, Samplamek, Elaz. I sinovi Aškenaza: Jubal, Zaradana, Anak. I sinovi Rifata: Doad, Defad, Zead, Enok. I sinovi Togarmaha: Abiut, Safat, Aspli, Zeptir. I sinovi Elišaha: Zak, Zenez, Mastisa, Rira. I sinovi Taršiša: Mekul, Lon, Zelatabak. I sinovi Kitima: Maziel, Temna, Aela, Finon. I sinovi Dodanima: Iteb, Beat, Fenet. I ovo behu oni koji behu rasuti okolo i stanovaše na zemlji među Perzijancima i Medijima i na otocima koji su u moru. I Fenet sin od Dodanima ode i naredi da morski brodovi budu izgrađeni. I tad treći deo zemlje bi podeljen. Gomer i njegovi sinovi primiše Ladeha. Magog i njegovi sinovi primiše Degala. Madaj i njegovi sinovi primiše Besta. Javan i njegovi sinovi primiše Cela. Tubal i njegovi sinovi primiše Feda. Mašeh i njegovi sinovi primiše Neftija. Tiras i njegovi sinovi primiše Duodenina. Aškenaz i njegovi sinovi primiše Goda. Rifat i njegovi sinovi primiše Bosoru. Togarmah i njegovi sinovi primiše Futa. Elišah i njegovi sinovi primiše Tabolu. Taršiš i njegovi sinovi primiše Marehama. Kitim i njegovi sinovi primiše Tana. Dodanim i njegovi sinovi primiše Karubu. I tad počeše da rade zemlju i da siju na nju. I kad zemlja bi suha, njeni stanovnici plakaše Gospodu, i on ču njih i da im kiše izobilja. I dogodilo se da, kad je kiša sišla na zemlju, luk – duga se pojavila u oblacima. I oni koji naseljavahu zemlju vidješe ovaj spomen saveza i padoše svojim licima i učiniše žrtvu i prinesoše žrtve paljenice Gospodu.
Sinovi Hama: Kuši Egipat i Put i Kanan. A ovo su sinovi Kuša: Seba i Havilah, Sabta, Rama i Sabteka. I sinovi Ramaha: Šeba i Dedan. I sinovi Puta: Zeleu, Telup, Geluk, Lefuk. I sinovi Kanana: Sidon, Aendain, Rasin, Simin, Uruin, Nemigin, Amatin, Nefin, Telaz, Elat, Kusin. A Kuš je postao otac Nimroda. On poče da bude drzak pred Gospodom. A Egipat posta otac Ludima i Anamima i Lehabima i Latuina i Patrusima i Kasluhima (odakle dođoše filisteji) i Kapadokijani. I tad oni također počeše da grade gradove. A ovo su gradovi koje su oni izgradili: Sidon sa njegovim predgrađima, to je Resun, Beosomaza, Gerar, Aškelon, Dabirkamo, Telun, Lahiš, Sodom i Gomora, Adma i Zeboim.
I sinovi Šema: Elam, Ašur, Arpahšad, Lud i Aram. A sinovi Arama: Uz, Hul, Geter i Maš. A Arpahšad je postao otac Šelaha, Šelah je postao otac Ebera. A Eberu su rođena dva sina, ime jednoga bi Peleg, jer u njegovim danima zemlja bi podeljena, i ime njegova bratabi Joktan. Joktan je postao otac Almodada i Šelefa, Hazarmaveta, Jerah, Hadoram, Uzal, Diklah, Obal, Abimael, Šeba, Ofir, Havilah i Jobab. A sinovi Pelega: Reu, Refut, Zefaram, Akulon, Sahar, Sifaz, Nabi, Subi, Sekiur, Falakus, Rafo, Faltia, Zaldefal, Zavis i Arteman, Helifaz. To su sinovi Pelega, i to su njihova imena, I oni uzeše žene za sebe od kćeri Joktana i postaše oci sinova i kćeri i ispuniše zemlju. A Reu uze sebi ženu Melhu, kćer Rutinu, i ona mu rodi Seruga. I kad dan porođaja dođe,. Ona reće, ''Od njega će biti rođen u četvrtom naraštaju onaj koji će namestiti svoj stan na visini i on će biti zvan savršenim i bezgrešnim, i on će biti otac narodima, i njegov savez neće biti slomljen, i njegovo seme će se umnožavati večito.'' I nakon što je on postao otac Seruga, Reu je živeo 119 godina i postao otac sedam sinova i pet kćeri. A ovo su imena njegovih sinova: Abiel, Obti, Salma, Dedasal, Zaneza, Akur, Nefes. A ovo su imena od njegovih kćeri: Kadema, Derisa, Seifa, Ferita, Teila. I Serug je živeo 29 godina i postao otac Nahora. I nakon što je postao otac Nahora, Serug je živeo 67 godina i postao otac četiri sina i tri kćeri. A ovo su imena sinova: Zela, Zoba, Dika i Fode. A ovo su imena njegovih kćeri: Tefila, Oda, Selifa. I Nahor je živeo 34 godine i postao otac Tera. I nakon što je postao otac Teraha, Nahor je živeo 200 godina i postao otac osam sinova i pet kćeri. A ovo su imena muških: Rekap, Dediap, Berehap, Iosak, Sital, Nisab, Nadab, Kamoel, a njegove kćeri: Eska, Tifa, Bruna, Cene, Eta. I Tera je živeo 70 godina i postao otac Abrama i Nahora i Harana. A Haran je bio otac Lota.
Tad oni koji su naseljavali zemlju počeše da posmatraju zvijezde i počeše da ih računaju i da čine predviđanja i da čine da njihovi sinovi i kćeri prođu kroz vatru. Ali Serug i njegovi sinovi nisu činili kao ovi što su činili. I to su naraštaji Noja prema njihovim plemenima i jezicima, od kojih naroda su podeljeni na zemlji nakon Potopa.
Popis Nojevih potomaka
5 Tad sinovi Hama dođoše i učiniše Nimroda njihovim vođom, i sinovi Jafeta odrediše Feneha njihovim upraviteljem, a sinovi Šema dođoše i učiniše Joktana njihovim vođom. I kad ovo troje dođoše zajedno, oni odlučiše da imaju ljude u odnosu na njih da prođu uvid i da ih prebroje. I dok je Noa još bio živ, svi se skupiše zajedno u jedno mjesto i živješe u skladu, i zemlja bi mirna. A u tri stotine i četrdesetoj godini nakon Nojevog izlaska iz arke, nakon što je Bog osušio potop, vođe izbrojiše njihov narod.
I Feneh je dao sinove Jafetove da prođu pregled. Sinovi Gomera, svi prošavši pod štapom njihova zapovednika bi 5800 u broju. A sinova Magoga, svi koji su prošli svoga zapovednika štap bi 6200. A sinova Madaja, svi koji su prošli štapove njihovih zapovednika bi 5700 u broju. Sinova Tubala, svi koji su prošli njihovih zapovednika štapove bi 9400 u broju. I sinova Mešeha, svi koji su prošli pod njihovim zapovednika štapovima bi 5 600 u broju. Ali sinova Tirasa, svi koji su prošli pod štapom njihovih zapovednika bi 12 300 u broju. I sinova Rifata koji su prošli ispod štapa njihova zapovednika bi 11 500 u broju. Ali sinova Togarmaha, prolazeći pod štapovima njihovih zapovednika bi 14 400 u broju. A sinova Elišaha koji su prošli ispod svojih zapovednika štapove bi 14 900 u broju. A sinova Taršiša svi koji su prošli pod štapovima svojih zapovednika bi 12 100 u broju. Sinova Kitima, svi koji su prošli ispod njihovih zapovednika štapove, bi 17 300 u broju. Ali sinova Dodanima, koji su prošli ispod štapova svojih zapovednika bi 17700 u broju. I ukupno u naselju sinova Jafetovih svih ljudi moči i svi opremljeni sa oružjem za bitku pred njihovim vođama, bi 142 000 odvojeno od žena i dece. U pregledu Jafeta ukupan broj bi 142 000.
A Nimrod, sam sin Hama, dao je da svi sinovi Hama prođu pregled. Sinova Egipta, svi koji su prošli pod štapovima njihovih zapovednika bi nađeno 24 800 u broju. Sinova Puta, svi koji su prošli pod štapom njihovih zapovednika bi 27 700 u broju. I sinova Kanana, svi koji su prošli pod štapovima njihovih zapovednika bi nađeno 32 800 u broju. Ali sinova Sebe, svi koji su prošli pod štapom njihovih zapovednika, bi nađeno 4300 u broju. I sinova Havilaha svi koji su prošli pod štapovima njihovih zapovednika, bi nađeno 24 300 u broju. Ali sinova Sabtaha, svi koji su prošli svojih zapovednika štapove bi nađeno 25 300 u broju. I sinova Ramaha, svi koji su prošli pod štapovima njihovih zapovednika bi nađeno 30 600 u broju. Ali sinova Sebteka, svih prošlih pod njihovih zapovednika štapove bi nađeno 46 400 u broju. I ukupno u naselju sinova Hama, svih ljudi sposobnih i opremljenih za borbu opremom pred njihovim vođama, bi 244 900, odvojeno od žena i dece.
Joktan sin Šema imao je sinove Šema da prođu pregled. I sinova Elama, svih koji su prošli ispod njihovih zapovednika štapove bi 37 000 u broju. A sinova Ašura, svih prešlih pod štapovima njihovih zapovednika, bi nađeno 78000 u broju. I sinova Arama svih prošlih ispod njihovih zapovednika štapove bi nađeno 87 400 u broju. Ali sinova Luda, svih prošlih ispod njihovih zapovednika štapove bi nađeno 30 600 u broju. Sinova Arpahšada, svih prošlih ispod njihovih zapovednika štapove bi 114 600 u broju. Ukupan broj svih njih bi 347 600. Ovo je ukupno u naseljima sinova Šema. Svi behu izdvojeni u hrabrosti i vojnoj disciplini pred njihovim zapovednicima,...pored žena i dece. I to su naraštaji Noja uzeti zasebno, čiji ukupan broj je bio 914 100. I svi ovi behu ispitani dok Noje je još bio živ. I Noje je živeo 350 godina nakon potopa. I svih dana Nojevih bi 950 godina, i on umre.
Kula Babilonska i Abraham u peći
6 Tad svi oni koji behu odvojeni i behu naseljavali zemlju sakupiše se i živješe zajedno. I idući sa istoka, oni nađoše ravan u zemlji Babilon, i nastanivši se tamo, svaki reče svom susjedu, ''Gle dogoditi će se da čemo biti rasuti svaki čovjek od svoga brata i u poslednjim danima čemo se boriti jedan protiv drugog. Sad dođite, hajde da gradimo za sebe toranj čiji vrh će dosezati do nebesa, i učiniti čemo ime sebi i slavu na zemlji.'' I oni rekoše, svaki svome bližnjem, ''Hajde da uzmemo cigle i neka svaki napiše naša imena na cigle i spalimo ih vatrom, i štogod bude spaljeno kroz i kroz će biti korišteno za malter i cigle.''
I oni uzeše svoje cigle, svi od njih osim dvanaestorica ljudi koji nisu hteli da ih uzmu. A ovo su njihova imena: Abram, Nahor, Lot, Ruge, Tenuta, Zaba, Armodat, Jobab, Esar, Abimahel, Saba, Aufin. I ljudi te zemlje uzeše ih i dovedoše njihovim upraviteljima i rekoše, ''Ovi su ljudi koji su krenuli protiv naših zamisli i nisu hteli hodati našim putevima.'' I vođe rekoše im, ''Zašto je svaki od vas nije želio da baca cigle zajedno sa ljudima zemlje?'' I ti ljudi odgovoriše govoreći, ''Mi ne bacamo cigle, niti se pridružujemo vašim planovima. Mi znamo jednoga Gospodara, i njemu se molimo. Čak ako nas bacite u vatru sa vašim ciglama, mi nećemo vam se pridružiti.'' I vođe behu ljute i rekoše, ''Kako su oni rekli, tako im učinite. Dok ne uzmu udio s nama u bacanju cigli, imati čete vatru da vas proguta zajedno sa ciglama.''
I Joktan, koji je bio upravitelj vođa, odgovori, ''Ne, već dajmo im vremena za sedam dana, i ako se pokaju od njihova zla plana i voljni su da bacaju cigle sa vama, onda mogu živjeti. Ako ne, neka bude učinjeno i neka budu spaljeni u skladu sa tvojim sudom.'' On kakogod, tražio je kako bi ih spasio iz ruku ljudi, jer je bio njihova plemena i služio Bogu. Kad je ovo bilo rečeno, on uze ih i zaključa ih u kraljevsku kuću. I kad bi većer, vođa zapovedi da pedeset ljudi od snage bude pozvano k njemu, i reče im, ''Idite i ove noći uzmite te ljude koji su zaključani u moju kuću i dajte im opskrbu za njih iz moje kuće na deset teretnih zvijeri. I dovedite te ljude k meni, i donesite njihove namirnice sa teretnim zvijerima u planine i vodite brigu o njima tamo. I znajte da, ako iko sazna šta sam vam rekao, ja ću vas spaliti u vatri.'' I ljudi odoše i učiniše sve što njihov upravitelj im je zapovjedio. I oni dovedoše ljude njegovoj kući po noći, i oni uzeše potrepštine i staviše ih na zvijeri teretne i odvede ih u planine kako im je zapovjedio. I upravitelj pozove sebi onih dvanaest ljudi i reče im, '' Budite povjereni i ne plašite se, jer vi nećete umreti. Jer Bog u kojem ste vi vjerni je močan, i zato budite pouzdani u njega jer on će vas osloboditi i spasti. I vidite ja sam zapovjedio pedesetorici ljudi koji su vas izveli odavde, namirnice su već uzete iz moga kućanstva. I oni su otišli u planine i čekaju vas u dolini, i ja ću vam dati drugih pedeset ljudi koji će vas pratiti tamo. I idite, sakrijte se tamo u dolini, imati čete pijaće vode koja teće iz stijene. I ostanite tamo za trideset dana, dok mržnja ljudi ove zemlje prođe i dok Bog pošalje svoj gnjev na njih i uništi ih. Jer ja znam da zao plan s kojim su se složili da ga izvedu neće stajati, jer njihova zamisao je glupa. I kad sedam dana prođe i oni vas potraže, Ja ću im reći, 'Vrata zatvora u kojima su bili zaključani su slomljena. Oni odoše i pobegoše po noći. I ja sam poslao stotinu ljudi da ih traži. I ja ću odvratiti ih od ljutnje koja je na njima.'' I jedanaest od ljudi odgovoriše mu i rekoše, ''Tvoje sluge su našle milost u tvojim očima, jer smo spašeni od ruku tih zlih ljudi.'' Ali Abram sam bi tih. I vođa mu reče, ''Zašto mi ti ne odgovaraš, Abrame slugo Božji?'' Abram odgovori i reče, ''Evo, danas ja bežim ka planinama. I ako umaknem vatri, divlje zveri će doći iz planina i progutati nas, ili će nam nedostajati hrane i umreti ćemo od gladi, i mi ćemo biti nađeni kako bežimo od naroda ove zemlje ali padajući u naše grehe. I sad kako onaj u koga ja verujem živi, ja se neću pomaknuti iz moga mesta gde su me stavili. Ako ima ijedan greh moj tako težak da bi ja bio spaljen, neka volja Božja bude učinjena.'' I vođa mu reče, ''Neka tvoja krv bude na tvojoj vlastitoj glavi ako ne želiš da ideš sa ovim ljudima. A ako si voljan da učiniš tako, biti češ slobodan, ali ako želiš da ostaneš, ostani kako želiš.'' I Abram reče, ''Neću ići pravo, već ću ostati ovdje.'' I vođa uze tih jedanaest ljudi i posla drugih pedeset sa njima i zapovedi im, govoreći, ''Vi također, čekajte u planinama petnaest dana sa onih pedeset koji su poslani prije, i poslije dođite nazad i recite, ''Mi ih nismo našli, ' i kako sam rekao prijašnjoj grupi. Ja znam da ako iko ne poštuje ijednu od ovih reči koje sam rekao tebi, on će biti spaljen u vatri.'' I ljudi odoše napred. I on uze Abrama sa sobom i zaključa ga opet gde je bio zatvoren. I nakon sedam dana kad je prošlo, ljudi se skupiše i rekoše njihovom vođi, ''Daj nam nazad ljude koji nisu hteli da nam se pridruže u zamisli, i mi čemo ih spaliti u vatri.'' I oni poslaše vođe da ih dovedu, i ne nađoše ikoga do Abrama. I oni se skupiše zajedno sa njihovim vođama i rekoše, ''Ljudi koje ste zatvorili su pobjegli, oni su izbegli naše namisli.'' A Feneh i Nimrod rekoše Joktanu, ''Gde su ljudi koje si zaključao?'' Ali taj čovek reče, ''Oni su pobjegli po noći. Ali sam poslao stotinu ljudi da ih traži i zapovedio im da, ako ih nađu, ne samo da ih spale u vatri već također da daju njihova tela pticama nebeskim i tako da ih unište.''
I tad ti ljudi rekoše, ''Ovaj čovek koji je sam nađen, mi čemo ga spaliti.'' I oni uzeše Abrama i dovedoše ga do njihovih vođa. I oni rekoše mu, ''Gde su oni koji su bili s tobom?'' I on reče, ''Ja sam spavao tokom noći, kad ustah, ne nađoh ih.'' I oni uzeše ga i izgradiše peć i upališe je. I oni bacaše cigle paljene vatrom u peć. I tad vođa Joktan sa velikim osećanjem uze Abrama i baci ga sa ciglama u užarenu peć. Ali Bog učini veliki zemljotres, i vatra koja je gorjela u peći odskočila je napred u plamenovima i iskrama plamena. I spalila je sve koji su stajali unaokolo i gledali peć. I svi oni koji behu spaljeni u tom danu bilo ih je 83 500. Ali nije bilo ni najmanje ozljede Abramu od gorenja peći. I Abram izađe iz peći, i vatrena peć se sruši. I Abram bi spasen i ode ka jedanaestorici ljudi koji behu sakriveni u planinama, i on izvesti ih o svemu što mu se dogodilo. I oni dođoše dole sa njim sa planine, radujući se u ime Gospodnje. I nitko od onih ko ih je sreo bojao ih se taj dan. I oni nadjenuše ime tom mjestu imenom Abramovim i u jeziku Haldejaca, ''Deli'' što znači ''Bog''.
Raseljenje ljudi i izbor Kanana
7 I dogodilo se nakon ovih događaja da ljudi zemlje se nisu okrenuli od njihovih zlih namisli, i oni dođoše zajedno opet njihovim vođama i rekoše, ''Ljudi neće biti pobeđeni zauvek. I sad mi čemo doći zajedno i izgraditi sebi grad i kulu koja nikad neće biti srušena.''
I kad su počeli da grade, Bog vidje grad i toranj da sinovi ljudski behu gradili, i on reče, ''Vidi oni su jedan narod i imaju jedan jezik za sve, ali što su započeli raditi, niti će zemlja podnijeti niti će nebesa gledati. I ako ih ne zaustavimo sad, oni će se usuditi u svim stvarima da učine što hoće. I gle sad ja ću podeliti njihove jezike i razasuti ih u sve oblasti tako da čovjek ne razume vlastitog brata i nitko neće čuti jezik svog bližnjeg. I ja ću ih otjerati na litice i oni će graditi za sebe kolibe sa snopljem slame i kopati će pećine za sebe i živjeti tamo kao zveri poljske. I tako će oni ostati preda mnom svo vreme tako da nikad ne namisle takve namisli ponovo, i ja ću smatrati ih kao kapljicu vode i sravniti ih sa bljuvotinom. I neki će doći do kraja vodom, ali drugi će biti žedni. I pred sve ovo ja ću izabrati slugu svoga Abrama, i ja ću izvesti ga iz njegove zemlje i dovesti ga u zemlju na kojoj moje oko je gledalo od starina, kad svi oni koji naseljavaju zemlju su grešili u mojim očima i ja dovedoh vode potopa i nisam uništio već sačuvao tu zemlju. Jer niti su izvori moga gnjeva buknuli u njoj, niti su vode moga potopa sišle na nju. Jer tamo ću imati svoga slugu Abrama da stanuje i utvrditi moj savez sa njim i blagosloviti ću njegovo seme i biti gospodar za njega i Bog zauvek.''
A kad su ljudi naseljavali zemlju počeli da prave kulu, Bog je podelio njihove jezike i promenio njihov izgled, i čovek nije prepoznao rođenog brata i niko nije čuo jezik svoga bližnjeg. I tako se dogodilo da kad su zidari naložili svojim pomagaćima da donesu cigle, ovi bi doneli vodu, i ako bi tražili vodu, ovi bi doneli slamu. I tako njihov naum bi besmislen., i oni prestaše graditi grad. I Gospod razasu ih od tamo licem cele zemlje. I zato ime toga mesta bi nazvano ''Pometnja'', jer Bog je tamo pomeo njihove jezike i od tamo on ih je razasuo licem cele zemlje.
Od Kanana do Egipta
8 I Abram ode od tamo i stanova u zemlji Kanan i uze sa sobom Lota svoga nećaka i Saraju svoju ženu. I budući Saraja je bila neplodna i nije rađala, tad Abram uze Hagaru njenu sluškinju i ona rodi mu Ismaila. A Ismail posta otac dvanaest sinova. Tad Lot odvoji se od Abrama i stanova u Sodomu. Ali Abram je živeo u zemlji Kanan. A ljudi Sodoma behu veoma zli i veliki grešnici. I Bog se pojavi Abramu, govoreći, ''Tvome sjemenu dati ću ovu zemlju, i tvoje ime će se zvati Abraham, i Saraja tvoja žena, će se zvati Sarah. I dati ću ti on nje večito seme, i ja ću utvrditi svoj savez sa tobom.'' I Abraham pozna Saru, svoju ženu, i ona zatrudni i rodi Isaka.
A Isak uze sebi ženu iz Mesopotamije, kćer Betuela, koja zatrudni i rodi mu Ezava i Jakova. A Ezav uze sebi za žene Juditu kćer Bere i Basemat kćer Elona i Oholibamu kćer Anaha i Mahalu kćer Ismaila. I Ada rodi Elifaza, i sinovi Elifaza behu Taman, Omar, Zefo, Gatam, Kenaz, Amalek. A Judita rodi Tenakisa, Jerobama. Basemat rodi Reuela. I sinovi Reuele: Nahat, Zera, Šamah, Miza. I Oholibama rodi Auza, Jolama, Koraha. Mahalat rodi Tenetdu, Tenatelu. A Jakob uze sebi za žene kćeri Labana Sirijca, Leu i Rahelu, i dve priležnice Bilu i Zilfu. I Lea rodi mu Rubena, Simeona, Levija, Judu, Isahara, Zebulona i Dinu njihovu sestru. A Rahela rodi Josifa i Benjamina. Bila rodi Dana i Naftalija. A Zilfa rodi Gada i Ašera. To su dvanaest sinova Jakova i jedn akćer. I Jakov stanova u zemlji Kanan, i Šehem sin Hamora Hurita obleža Dinu njegovu kćer i ponizi je. I sinovi Jakova, Simeon i Levi, odoše i ubiše čitav grad njih sa mačem, i oni uzeše svoju sestru Dinu i odoše od tamo. I potom Job uze je sebi za ženu i bi otac četrnaest sinova i šest kćeri, to je sedam sinova i tri kćeri prije nego li je bio udaren bolovima, i poslije sedam sinova i tri kćeri kad je bio izliječen. A ovo su njihova imena: Efifak, Ermo, Diasat, Filias, Difar, Zelud, Telon; i njegove kćeri: Meru, Litaz, Zeli. I takva su bila imena prijašnjih, i takva su imena kasnijih.
A Jakob i njegovih dvanaest sinova živjeli su u zemlji Kanan. A ovi su mrzjeli njihovog brata Josifa, koga oni su izručili u Egipat ka Potifaru, upravitelju Faraonovih kuhara, i on provede četrnaest godina sa njim. I potom kralj Egipta je imao san. I oni rekoše mu o Josifu, i on objasni mu snove. I nakon što je objasnio mu snove, Faraon učini ga upraviteljem sve zemlje Egipat. U to vreme bi glad nad celom zemljom, i kako je Josif razaznao, i njegova braća dođoše da kupe hranu u Egiptu jer samo u Egiptu je bilo hrane. I Josif prepozna svoju braću, ali oni nisu znali. I on nije činio osvetnički sa njima, i on posla i pozva njihova oca iz zemlje Kanan, i on dođe dole k njemu.
A ovo su imena sinova Izraela koji dođoše dole u Egipat sa Jovom, svcaki sa njegovim kućanstvom. Sinovi Rubena: Hanoh, Palu, Hezron i Karmi. Sinovi Simeona: Namuel i Jamin i Ohad i Jahin i Šaul sin Kananićanke žene. Sad sinovi Levija: Geršon, Kohat i Merari. Sinovi Jude: Er i Onan, Šelah, Perez i Zera. Sad sinovi Isahara: Tola i Puvah, Job i Šimron. Sad sinovi Zebulona: Sered, Elon i Jahlel. I Dina njihova sestra rodi četrnaest sinova i šest kćeri. I ovo su naraštaji sinova Leje rođenih Jakovu, sve sinovi i kćeri bilo ih je 72. Sad sinovi Dana: Hušim. Sinovi Naftalija: Betaal, Nemu, Surem, Opti, Sariel. I ovo su naraštaji Bile koje rodi Jakobu, ukupno bi osam. Ali sinovi Gada: Sariel, Sua, Visui, Mofar i Sar njihova sestra kćer Seriebela, Melhiel. Ovo su naraštaji Zilfe žene Jakova koje ona rodi njemu, i sve sinove i kćeri bilo je deset u broju. I sinovi Josifa: Efraim i Manasija. Ali Benjamin bi otac Beli, Ašbelu, Nanubal, Abocmefec, Utendus. I ovo su oni koje Rahela rodi Jakovu, četrnaest. I oni odoše u Egipat i živješe tamo 210 godina.
Amram i rođenje Mojsija
9 I nakon što je Josif prošao, sinovi Izraela su se umnožavali i rasli veoma. I drugi kralj koji nije znao Josifa usta u Egiptu, i on reče svome narodu, ''Vidite taj narod se umnožio više nego mi. Dođite, hajde da namislimo plan protiv njih tako da se ne umnožavaju više.'' I kralj Egipta odredi svemu svome narodu, govoreći, ''Svaki sin koji je rođen hebrejima, bacite u reku, ali neka njihove žene žive.'' I Egipćani odgovoriše svome kralju, govoreći, ''Hajde da ubijemo njihove muške, i zadržati čemo njihove žene tako da ih damo našim robovima za žene. I štogod je rođeno od njih biti će rob i služiti nam.'' I ovo je što je izgledalo zlo pred Gospodom.
Tad starješine ljudi sakupiše ljude u tugovanju i tugovaše i uzdisahu govoreći, ''Utrobe naših žena su pretrpjele pobačaj, naš plod se daje našim neprijateljima. I sad smo izgubljeni, i hajde da postavimo pravila za sebe tako da čovek ne prilazi ženi kako plod njihove utrobe ne bi bio onečišćen i naši potomci služili idolima. Jer je bolje umreti bez sinova dok ne saznamo šta Bog će učiniti.''
I Amram odgovori i reče, ''Uskoro će se dogoditi da ovo doba će biti završeno zauvek ili svijet će potonuti u nemerljivu dubinu ili srca bezdana će doseći zvezde nego da narod sinova Izraelovih bude okončan. I biti će ispunjen savez koji je Bog osnovao sa Abrahamom kad je rekao, ''Uistinu tvoji sinovi će stanovati u zemlji koja nije njihova i biti će dovedeni u okove i u nevolji 400 godina. I gle od vremena kad je riječ Božja kojom je govorio Abrahamu bila izgovorena ima 350 godina, od vremena kad mi postasmo robovi u Egiptu, ima 130 godina. Sad zato ja neću stajati u vašoj odluci, već ću ići i uzeti svoju ženu i stvoriti sinove tako da budemo mnogi na zemlji. Jer Bog neće prebivati u svojoj ljutnji, niti će zaboraviti svoje ljude zauvek, niti će odbaciti narod Izraela uzalud na zemlji, niti je utvrdio savez sa našim ocima uzalud, i čak kad nismo postojali, Bog je govorio o ovim stvarima. Sad zato ja ću ići i uzeti svoju ženu, i neću pridržavati se odredbi kralja, i ako je pravo u vašim očima, hajde da delujemo na ovaj način. Jer kad naše žene zatrudne, one neće biti prepoznate kao trudne dok tri meseca ne prođu, kao što naša majka Tamara učini. Jer njena namjera nije bila blud, već nije bila voljna da odvoji se od sinova Izraelovih ona se obazre i reče, 'Bolje je za mene da umrem jer sam imala odnos sa mojim svekrom nego da imam odnos sa paganima. I ona sakri plod njene utrobe do trećeg mjeseca. Jer tad bi prepoznata. I na njenom putu da bude kažnjena na smrt, ona učini javno na znanje, ''Onaj ko je vlasnik ovoga štapa i ovog označenog prstena i ovčje kože od njega sam zatrudnela.' I njena namera spasla ju od sve opasnosti. Sad zato hajde da učinimo isto. I kad vreme porođaja dođe, mi nečemo odbaciti plod naše utrobe ako možemo. I tko zna ako Bog bude dirnut zarad ovog tako da nas oslobodi od našeg poniženja?''
I naum koji Amram je namislio je bio ugodan pred Bogom. I Bog reče, ''Jer Amramov plan mi je ugodan, i on nije ostavio postrani savez ustanovljen između mene i njegovih otaca, tako evo sad onaj koji će biti rođen od njega će služiti mi večito, i ja ću učiniti velike stvari u kući Jakoba kroz njega i ja ću činiti kroz njega znakove i čuda za moj narod kakve nisam učinio ni za koga drugog, i djelovati ću slavno među njima da pokažem im moje puteve. I ja Bog, ću upaliti sa njim moju svetiljku koja će prebivati u njemu, i ja ću pokazati mu moj savez koji nitko nije vidio. I ja ću otkriti mu moj Zakon i odredbe i sudove, i ja ću upaliti večito svetlo za njega, jer sam mislio na njega u danima starine, govoreći, 'Moj duh neće biti posrednik između tih ljudi večito, jer oni su meso i njihovih dana biti će 120 godina.''
I Amram od plemena Levija izađe i uze ženu iz svog vlastitog plemena. Kad je on uzeo nju, drugi su ga slijedili i uzeše svoje žene. I ovaj čovjek imao je jednog sina i jednu kćer, njihova imena behu Aron i Miriam. I duh Božji dođe na Miriam jedne noći, i ona vidje san i reče ga njenim roditeljima ujutro, govoreći, ''Videla sam ove noći, i gle čovek u lanenoj odeći stajao je i rekao mi, 'Idi i reci svojim roditeljima, ''Vidite onaj koji će biti rođen od vas će biti bačen u rijeku, tako kroz njega rijeka će biti sasušena. I ja ću učiniti znakove kroz njega i spasti moj narod, i on će izvoditi vodstvo uvijek.'' I kad Miriam reče njen san, njeni roditelji joj nisu verovali.
Plan kralja Egipta, je međutim, prevagnuo protiv sinova Izraela, i oni behu poniženi i premoreni u pravljenju blokova. A Johebed zatrudni od Amrama i sakri ga u njenoj utrobi za tri mjeseca. Jer ona nije mogla skrivati ga više, jer kralj Egipta je odredio lokalne nadglednike koji, kad žena jevrejka bi rađala, bi odmah bacili njihovo muško dete u rijeku. I ona uze njeno dete i učini za njega arku od kore borovine i stavi arku na obalu rijeke. Sad to dete bi rođeno u zavjetu Božjem i savezu tijela. I kad su ga bacili, sve starješine su se skupile i svađale sa Amramom, govoreći, ''Nisu li ovo naše riječi koje rekosmo, 'Bolje je za nas da umremo bez sinova nego da plod naše utrobe bacamo u vode?''' I Amram nije slušao one koji su govorili ove reći. A Faraonova kćer dođe da se kupa u rijeci, kao što je videla u snovima, i njene devojke videše arku. I ona posla jednu, i ona dohvati i otvori. I kad ona vidje dečaka i dok je još gledala na savez (što je, savez sa tijelom), ona reče, ''To je jedno od hebrejske dece.'' I ona uze ga i dojila ga. I on posta njen vlastiti sin, i ona nazva ga po imenu Mojsije. Ali njegova majka nazva ga Melhiel. I dete bi dojeno i posta slavno iznad svih ljudi, i kroz njega Bog oslobodio je sinove Izraela kao što je rekao.
Izlazak iz Egipta i prelazak mora
10 Kad su kraljevi Egipćana umrli, drugi kralj je ustao i unesrečivao sav narod Izraela. Ali oni to izniješe Gospodu, i on ču ih. I on posla Mojsija i oslobodi ih od zemlje egipćana. Bog također posla na njih deset pošasti i udari ih dole. Sad to behu pošasti, koje su, krv i žabe i sve vrste zvijeri i tuča i pomor stoke i skakavci i komarci i tama koja se mogla osjetiti i smrt prvorođenih.
I dok su oni izlazili od tamo i spremali se, srce egipćana bi otežalo još jedanput, i oni su nastavili da ih progone i nađoše ih kod Crvenog Mora. I sinovi Izraela plakaše svome Gospodu i rekoše Mojsiju, govoreći, ''Evo sad vreme uništenja je došlo. Jer more je ispred nas, i masa neprijatelja je pored nas, a mi smo u sredini. Je li zbog tog da Bog izvede nas, ili jesu li ti zavjeti koji su utvrđeni sa našim ocima, govoreći, 'Vašemu potomstvu Ja ću dati zemlju u kojoj ćete stanovati' da sad on može činiti sa nama štogod mu ugodno u očima njegovim?'' Tad je razmatranje strašnih okolnosti u trenutku, sinovi Izraelovi behu podeljeni u svojim mišljenjima prema tri plana. Za pleme Ruvima i pleme Isahara i pleme Zebulona i pleme Simeona rekoše, ''Dođite, hajde da se bacimo u more. Jer je bolje za nas da umremo u vodi nego da budemo ubijeni od nađih neprijatelja.'' Ali pleme Gada i pleme Ašera i pleme Dana i od Naftalija rekoše, ''Ne, već idemo nazad s njima, i ako su voljni da nam poštede živote, mi čemo im služiti.'' Ali pleme Levija i pleme Jude i ono od Josifa i pleme Benjamina rekoše, ''Ne tako, već hajde da uzmemo oružje i borimo se sa njima, i Bog će biti sa nama.'' I Mojsije je plakao Gospodu i govorio, ''Gospode Bože naših otaca, nisi li mi rekao, Idi i reci sinovima Izraela, '' Bog me poslao vama''? I sad pogledaj ti si doveo svoj narod do kraja mora, i neprijatelj ga progoni, ali ti Gospodaru, sjeti se imena svog.'' I Bog reče, ''Zašto plačete ka meni? Podigni svoj štap i udari more, i biti će suho.'' I kad Mojsije učini ovo, Bog prekori more i more bi osušeno. I mora vode se nagomilaše i dubine zemlje behu vidljive i temelji zemlje behu položeni goli od strašnog glasa Božjeg i od daha ljutnje Gospoda. I Izrael je prošao posred mora suhom zemljom. I egipćani vidješe ovo i nastaviše slijediti ih. I Bog oteža njihovo zapažanje, i oni nisu znali da ulaze u more. I dok su egipćani bili u moru, Bog opet zapovedi moru i reče Mojsiju, ''Udari more još jedanput.'' I on učini tako. I Gospod zapovedi moru, i ono stade teči ponovo i pokri egipćane i njihove kočije i konjanike.
Sad on je vodio svoj narod u divljinu, za četrdeset godina on je kišio za njih hljeb sa nebesa i dovodio prepelice za njih sa mora i izveo im je bunar vode da ih slijedi. Sad sa stubom od oblaka on ih je vodio po danu, a sa stupom od vatre on im je davao svetlo po noći.
Dar zakona. Dekalog.
11 I u trećem mjesecu nakon što su sinovi Izraelovi otišli iz zemlje Egipat, oni dođoše u divljinu Sinaja, i Bog sesjeti svojih riječi i reče, ''Ja ću dati svetlo svijetu i osvetliti njihova mesta stanovanja i utvrditi moj savez sa sinovima ljudskim i uzveličati moj narod iznad svih naroda. Za njih ja ću donijeti vječne zakone koji su za one u svetlu ali za loše kazna.'' I on reče Mojsiju, ''Vidi ja ću te pozvati sjutra, budi pripreman i reci mome narodu, 'Za tri dana nemoj da nijedan čovjek prilazi svojoj ženi, i na treći dan, ja ću govoriti s tobom i njima. I potom ti češ doči k meni gore, i ja ću staviti moje riječi u tvoja usta, i ti češ osvetliti moj narod, jer ja sam dao večan Zakon u tvoje ruke i ovim Ja ću suditi celomu svetu. Jer ovo će biti svedočanstvo. Jer iako ljudi kažu, ''Mi te nismo znali, i tako ti nismo služili, ' zato Ja ću učiniti tužbu protiv njih jer nisu naučili moj Zakon.'' I Mojsije učini šta Bog zapovedi mu, i on osvešta narod i reče im, ''Budite pripravni na treći dan, jer nakon tri dana Bog će utvrditi svoj savez sa vama.'' I narod bi osveštan.
I na treći dan tamo behu udari groma i svetlost munja, i zvuk trube (roga) čuo se glasno. Strah dođe na sav narod koji je bio u naselju. I mojsije dovede ljude pred Boga. I gle planina je gorela vatrom, i zemlja se tresla, i brda mehu pomerena, i planine behu smotane, i ponori ključali, i svako naseljeno mesto bi udareno, i nebesa behu smotana, i oblaci donešahu vodu, i plamenovi vatre goraše, i gromovi i munje behu mnogi, i vetrovi i oluje bečaše, i zvezde se skupiše zajedno, i anđeli su trčali ispred, dok Bog ne ustanovi Zakon svog večnoga saveza sa sinovima Izraela i da svoje večne zapovijesti koje neće proći.
I tad Gospod progovori svome narodu sve ove reći, govoreći, ''Ja sam Gospod tvoj Bog koji te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nečeš činiti za sebe rezane bogove, niti češ praviti ikoju odvratnu sliku sunca i mjeseca ili od ijednog ukrasa nebesa, niti češ činiti slično od ikojih stvari koje su na zemlji ili onih stvari koje pužu u vodi ili na zemlji. Ja sam Gospod tvoj Bog, ljubomoran Bog i posećujem treči i četvrti naraštaj grehova njihovih koji spavaju na živim sinovima od loših ako hodaju u putevima njihovih roditelja, ali činim milostivo hiljadama naraštaja onih koji vole me i drže moje zapovijesti. Nečeš uzeti imena Gospoda tvoga Boga uzalud, da moji putevi ne budu prazni. Jer Bog mrzi one koji uzimaju njegovo ime uzalud. Vodi brigu da osvetkuješ subotnji dan. Radi šest dana, ali na sedmi dan je subota Gospodnja. Nečeš raditi nijedan posao u njoj, ti i svi tvoji koji ti pomažu, osim da hvalčite Gospoda na skupu starješina i da veličate Svemočnoga na savjetu starješina. Jer u šest dana Gospod je učinio nebesa i zemlju i more i sve stvari koje su u njima i sav svijet i nenaseljenu divljinu i sve stvari koje rade i sav red nebesa. I Bog odmori u sedmi dan. Zato, Bog osvešta sedmi dan jer on je odmarao u njemu. Volite svoga oca i svoju majku, i vi čete ih častiti, i tad tvoje svetlo će rasti. I ja ću zapovediti nebu, i dati će kišu, i zemlja će davati plod brže. I živjeti češ mnoge dane i stanovati u svojoj zemlji, i nečeš biti bez sinova, jer tvoga sjemena neće nedostajati u narodu da stanuje u njemu. Nečeš činiti preljubu, jer tvoji neprijatelji nisu činili preljubu protiv tebe, već češ izači sa visokom rukom. Nečeš ubiti, jer tvoji neprijatelji su imali moč nada tobom da te ubiju, ali ti si vidio njihovu smrt. Nečeš biti krivi svedok protiv svoga bližnjeg, govoreći lažno svedočanstvo, da ne bi tvoji čuvari pričali krivo svedočanstvo protiv tebe. Nečeš željeti kuću bližnjeg svog, ili šta on ima, da ne bi drugi željeli tvoju zemlju.''
I kad Gospodar presta govoriti, ljudi su se veoma bojali, jer su vidjeli planinu kako gori sa bakljama vatre. I oni rekoše Mojsiju, ''Ti govori nama, ali nemoj da Bog govori nama da možda ne umremo. Jer gle danas mi znamo da Bog govori čovjeku licem u lice i da čovjek može živjeti. I sad smo poznali da je zemlja rodila glas Božji sa zemljotresom.'' I Mojsije reče njima, ''Ne bojte se. Jer Bog je došao da vas iskuša da vi sami dođete da ga se bojite tako da ne grešite.''
I sav narod stajao je podalje, ali Mojsije je prišao blizu oblaka, znajuči da Bog je tamo. I tad Bog reče mu svoje zakone i svoje sudove, i on zadrža ga četrdeset dana i četrdeset noći. I tamo on zapovedi mu mnoge stvari i pokaza mu drvo života, od koga on odseče i uze i baci u Maru, i vode Mare postašu slatke (pitke). I on ih je slijedio u divljinu četrdeset godina i ode u planinu sa njima i siđe dolje u ravan, I on zapovedi mu o šatoru (tabernaklu) i kovčegu Gospodnjem i o žrtvama paljenim prinosima i tamjanu i o namještanju stola i o svijetnjaku i o lavoru i njegovom bazenu i o efodu (sveštenička odeća) i o naprsniku i o dragom kamenju, tako da sinovi Izraela mogu to urediti. I on pokaza mu njihovo naličje u smislu da bi on mogao učiniti ih prema njihovom uzorku koji je on vidio. I on reče njemu, ''Učini mi svetište, i šator moje slave će biti među vama.''
Zlatno tele
12 I Mojsije dođe dole. I kad je bio okupan sa nevidljivim svetlom, on ode dole do mjesta gde svetlo sunca i mjeseca su, i svetlost njegova lica je prevazilazila sjaj sunca i mjeseca, a da on to nije ni znao. I kad on dođe dole do sinova Izraelovih, oni videše ga ali ga nisu poznali. Ali kad je progovorio, tad ga prepoznaše. I ovo bi kao što se dogodilo u Egiptu kad Josif pozna svoju braću ali oni ga nisu poznali. I potom, kad Mojsije je uvidio da njegovo lice je postalo slavno, on napravi veo za sebe sa kojim bi pokrivao svoje lice.
I dok je bio na planini, srca ljudi se pokvariše, i oni se sakupiše zajedno ka Aronu, govoreći, ''Učini bogove za nas kojima čemo služiti, kao ostali narodi što imaju, jer taj Mojsije kroz koga čuda behu učinjena pred naše oči je uzet od nas.'' I Aron im reče, ''Budite strpljivi. Jer Mojsije će doći, i on će donijeti sud blizu nas i osvijetliti će nam Zakon za nas i objasnit će nam iz svojih usta Zakon Božji i postaviti će pravila za naš narod.'' I dok je on još govorio, oni ga nisu poslušali, tako da riječ govorena u vrijeme kad su ljudi grešili gradeći kulu bude ispunjena, kad Bog reče, ''I sad dok ih ne zaustavim, sve što će oni usuditi se činiti, čak i gore.'' Ali Aron, bojažljiv, jer narod je bio veoma jak, reče im, ''Donesite nam naušnice vaših žena.'' I svaki čovjek pita svoju ženu, i one davahu odmah. I bacahu ih u vatru, i izradiše oblik, i izađe liveno tele.
I Gospod reče Mojsiju, ''Požuri odavde, jer ljudi su se pokvarili i okrenuli postrani od mojih puteva koje sam im zapovjedio. Jesu li obećanja koja ja obećah tvojim ocima kad im ja rekoh, ''Tvome sjemenu ću dati zemlju u kojoj stanuješ' – jesu li na kraju? Jer evo ljudi nisu ušli u zemlju još i sad čak imajući Zakon sa njima, a oni me zaboravili. I uistinu ja znam i da su ušli u tu zemlju, čak veče nepravde bi činili. I sad i ja ću ih zaboraviti, i okrenuti ću ponovo i učiniti mir sa njima tako da kuća može biti izgrađena za mene među njima, kuća koja će biti uništena jer oni će grešiti protiv mene. I rasa ljudi će biti meni kao kap iz bokala i biti će ubrojani kao pljuvačka.
I Mojsije požuri dole i vidje tele. I on pogleda na ploče i vidje da pisanje je nestalo, i on požuri da ih razbije. I njegove ruke behu raširene, i on posta kao žena noseća svog prvorođenog koji, kad je ona u trudovima, njene ruke behu na njenim grudima i ona nije imala snage da pomogne sebi da rodi.
I nakon jednoga časa on reče sebi, ''Hoče li gorčina odnijeti dan uvijek, i hoće li zlo prevladavati zauvek? I sad ja ću ustati i opasati se, jer iako su grešili, ono šta je objavljeno meni gore neće biti uzalud.'' I on usta i razbi tele i baci ga u vodu i učini da ljudi piju od toga. I ako je itko imao u svom naumu i misli da tele bude izrađeno, njegov jezik bi presečen, ali ako je bio primoran strahom da pristane, njegovo lice je sijalo.
I tad Mojsije ode do planine i molio je Gospodaru, govoreći, ''Vidi sad, ti O Bože, koji si posadio ovu lozu i postavio njeno korenje u ponor i razasuo njene izdanke ka svom najuzvišenijem mestu, pogledaj na njih sad, jer ta loza je izgubila svoj plod i nije prepoznala onoga koji je uzgaja. I sad, ako si ljut na svoju lozu i ti iskorijeni je iz dubine i osuši njene izdanke sa svog najuzvišenijeg i večnog prijestolja, ponor više neće doći da je hrani, niti će tvoje prijestolje doći da osvježi tu lozu tvoju koju si spalio. Jer ti si onaj koji je sav svijetlo, i ti si ukrasio tvoju kuću sa dragim kamenjem i zlatom, ti si posuo svoju kuću sa mirisima i začinima i balzamovim drvetom i cimetom i korijenom smirne i posebnim drvetom? I napunio si ga različitom hranom i slatkoćom različita pića. Zato ako nemaš milosti na svoju lozu, sve stvari , Gospode, su učinjene uzalud, i nečeš imati nikoga da te veliča. Jer čak ako posadiš drugu lozu, ova ti neće verovati, jer si uništio prijašnju. Jer ako ti uistinu napustiš svijet, tad tko će uraditi za tebe šta kažeš kao Boga? I sad neka tvoja ljutnja bude suzdržana od tvoje loze, radije pusti što je rečeno ranije od tebe i šta još mora biti rečeno učinjeno, i ne daj da tvoj trud bude uzalud, i ne daj da tvoje nasleđe bude isčupano dalje u poniženju.''
I Bog reče mu, ''Vidi Ja sam bio milostiv prema tvojim rečima. Zato odreži dve kamene ploče za sebe iz istog mjesta odkud si odrezao pređašnje, i prepiši na njih zapovesti koje su bile na prvima.''
Šator od sastanka i praznici
13 I Mojsije požuri i učini sve kako Bog zapovedi mu. I on ode dole i načini šator od sastanka i njegovo posuđe i kovčeg i svjetiljku i stol i oltar žrtveni i oltar kadioni i efod i naprsnik i drago kamenje i lavor i bazen i sve što je bilo pokazano mu. I on uredi svu odeću sveštenika, i pojas i ogrtač i kapu i zlatnu ploču i svetu krunu. I ulje za pomazanje sveštenika i sveštenike same on osvešta. I kad je ovo bilo gotovo, oblak pokri ih sve. Tad Mojsije pozva Gospoda, i Bog govori s njim od šatora od sastanka, govoreći, ''Ovo je zakon oltara, prema kojemu ti češ žrtvovati meni i moliti za vaše duše. Sad u pogledu onoga šta češ mi prinositi, od stoke prinesi tele i ovcu i kozu, ali od ptica grlicu i goluba.
''I ako tamo bude gube u tvojoj zemlji i gubavac bude očišćen, oni će uzeti za Gospoda dve živa pileta i kedrovine i izopa i ljubičaste, i prići će svešteniku, i ubiti će jedno pile ali držeći drugo živo. I on će dati naređenja gubavom u svim stvarima koje sam zapovjedio u mome Zakonu.
''I kad su vremena određena za vas dođu, vi čete priznati me kao svetog na dan praznika i radovati se preda mnom na praznik beskvasnih hlebova i postavi preda me hleb, proslavljajući praznik kao spomen, jer na taj dan vi ste izvedeni iz zemlje egipatske. I na praznik sedmica staviti češ preda me hleb i prinijeti mi prinos plodova. A slavlje truba će biti prinos za vaše čuvare. Utoliko koliko sam gledao nad stvaranjem, neka ste vi također svjesni cele zemlje. Na početku tih dana, kada se predstavite, ja ću objaviti broj onih koji će umreti i onih koji će biti rođeni. Post milosti vi čete postiti, za mene za vaše duše, tako da obečanje dato vašim očevima bude ispunjeno. I slavite za mene praznik sjenica, i uzeti ćete za mene lijepu granu drveta i palminu granu i vrbu i cedar i granu mirte. I ja ću se sjetiti cele zemlje sa kišom, i mjere doba biti će ustanovljene, i ja ću učvrstiti zvezde i zapovedati oblacima, i vetrovi će odzvanjati, i munje će sjevati, i biti će grmljavina. I ovo će biti vječni znak, i noći će davati rosu, kao što sam rekao nakon potopa zemlje.
Tad on dade mu zapovijest u pogledu godine i vremena Noja, i on reče mu, ''To su godine koje sam odredio nakon sedmica u kojima sam posjetio grad ljudi, u koje vreme ja pokazah im mjesto stvaranja i zmiju.'' I on reče, ''Ovo je mjesto za koje sam učio prvoga čovjeka, govoreći, 'Ako ne sagriješiš šta ti zapovijedam, sve stvari će ti biti podčinjene.' Ali taj čovjek je sagriješio moje puteve i bio nagovoren od svoje žene, a ona je bila obmanjena od zmije. I tad smrt je bila određena za generacije ljudi.'' I Gospod nastavi da mu pokazuje puteve raja i reče mu, ''To su putevi koje su ljudi izgubili ne hodajuči u njima, jer su grešili protiv mene.''
I Gospod zapovedi mu u pogledu spasenja duša ljudi i reče, ''Ako oni hodaju u mojim putevima, ja neću napustiti ih već ću imati milosti na njih uvek i blagosloviti njihovo seme, i zemlja će brzo dati svoj plod, i biti će kiše za njihov napredak, i neće biti neplodna. Ali znam za sigurno da će oni svoje puteve učiniti pokvarenim i ja ću ih napustiti, i oni će zaboraviti savez koji sam ja ustanovio sa njihovim ocima, ali kakogod Ja ih neću zaboraviti zauvek. Jer oni će znati u poslednjim danima da zarad njihovih vlastitih grehova njihovo seme je napušteno, jer ja sam veran u mojim putevima.
Popis naroda
14 Tad Bog reče mu, '' Popiši moj narod od dvadeset godina na više do četrdeset godina tako da pokažem tvojim plemenima šta sam objavio tvojim ocima u stranoj zemlji, jer od pedesetog dijela ja podigoh ih iz zemlje egipatske, ali četrdeset devet dijelova umrije u zemlji Egipat. Kada učiniš im da stoje i popišeš ih, zapiši njihov broj dok ja ispunim sve šta sam govorio njihovim ocima i dok ne utvrdim ih čvrsto u njihovoj vlastitoj zemlji, jer niti jedna riječ koju sam izgovorio njihovim ocima neće biti neodržana, od toga da im rekoh: 'Tvoje sjeme će biti kao zvijezde nebeske u mnoštvu.' Po broju oni će uči u zemlju, i u kratkom vremenu oni će postati bez broja.
I tad Mojsije dođe dole i prebroji ih, i broj naroda bi 604 550. Ali on nije ubrojao pleme Levija sa njima, jer tako mu je zapoveđeno. Ali nije brojao one koji su iznad pedeset godina, čiji broj bi 47 300. Štaviše, on je brojao one kojih je bilo ispod dvadeset godina čiji broj je bio 850 850. I on pogleda na pleme Levija, i celi broj njih bio je 100 200. I celi broj sinova Izraela bi 1 620 900. I Mojsije objavi njihov broj Bogu, i Bog mu reče, ''Ove su riječi koje sam ja govorio njihovim ocima u zemlji Egipat, i ja utvrdih broj od 210 godina za sve koji videše moja čuda, i broj svih njih bio je 9,295,000 ljudi odvojeno od žena. I ja usmrtih čitavu skupinu njih jer nisu verovali u mene. I pedeseti dio od njih je ostao, i ja posvetih ih sebi. Zato ja zapovedam svakome naraštaju moga naroda da oni treba da daju desetine od svojih plodova, da budu preda mnom kao spomen koliko mnogo nesreća ja sam ukonio pred njima.'' I Mojsije siđe i objavi ove stvari ljudima, oni tugovaše i plakaše, i stanovahu u divljini za dve godine.
Dvanaest špijuna
15 I Mojsije posla dvanaest ljudi kao špijune da uhode zemlju, jer tako je zapoveđeno mu. Kad oni doše gore i uhodiše zemlju, oni se vratiše njemu i donesoše plodove od plodova zemlje. I oni su uznemirili srca ljudi, govoreći, ''Vi nemožete naslijediti zemlju, jer je okovana željeznim rešetkama od močnih ljudi.'' Ali dvoje ljudi od dvanaest nisu govorili ovako, već rekoše, ''Baš kao što teško železo može prevazići zvezde, ili kako oružje može pobediti munju, ili grom da se ušutka strijelama ljudi, tako se ti ljudi mogu boriti protiv Gospoda. Jer oni su vidjeli kad su oni otišli da svijetljenje od zvijezda je sijalo i udari groma su odzvanjali sa njima slijedeći ih. I ovo su njihova imena: Kaleb sin od Jefuneha,sin od Berija, sin Batuela, sin Galifa, sin Kenena, sin Selumina, sin Selona, sin Jude. Drugi je bio Jošua sin Nuna, sina Elifata, sin Gala, sin Nefeliena, sin Emona, sin Saula, sin Dabre, sin Efraima, sin Josifa. Ali ljudi nisu slušali glas ove dvojice. Radije, bili su veoma uznemireni i rekoše, '' Jesu li to riječi koje Bog je govorio nama, govoreći, 'Ja ću dovesti te u zemlju tečenja mleka i meda? I kako on sad dovodi nas gore da poginemo od mača i naše žene da budu uzete u ropstvo?''
I tad oni rekoše ove riječi, odjednom slava Božja se pojavi, i on reče Mojsiju, ''Tako, hoče li narod nastaviti da me uopšte ne sluša? Vidi sad plan djelovanja je izašao od mene koji neće biti uzalud. Ja ću poslati anđela moga gnjeva na njih da naškodi njihovim tijelima sa vatrom u divljini. Ali ja ću zapovediti mojim anđelima koji ih nadgledaju, da ne zauzimaju se za njih; jer njihove duše ja ću zatvoriti u moje prostorije tame, i reći ću mojim slugama, njihovim ocima, 'Vidi ovo je sjeme kojemu sam govorio, govoreći, ''Tvoje sjeme će ostati za malo u zemlji koja nije njihova, i ja ću suditi narodu kojemu će služiti.'' I ja ispunih moje riječi i učinih njihove neprijatelje da propadnu i postavio anđele ispod njihovih nogu i stavio oblak kao pokrivač za njihovu glavu. I ja zapovedih moru, i kad bezdan bi podeljen pred njima, zidovi vode stajaše pravo. I nije nikad bilo ništa kao ovo od dana kad sam rekao, 'Neka vode pod nebesima budu sakupljene u jedno mesto, ' do današnjega dana. I ja izvedoh ih, ali ubih njihove neprijatelje. I ja dovedoh ih pred mene na planinu Sinaj, i ja savih nebesa i dođoše dole za zapale svjetiljku za moj narod da ustanovim zakone za stvaranje. I ja naučih ih da čine svetište za mene da mogu da stanujem među njima, ali oni me napustiše i nisu verovali mojim rečima, i njihova misao oslabi. I sad pogledaj dani će doći, i ja ću im učiniti kako su željeli, i ja ću zbaciti njihova tela u divljini.''
I Mojsije reče, ''Prije nego uzmete seme od kojeg biste učinili čoveka na zemlji, nisam li Ja koji sam ustanovio njihove puteve? Zato neka tvoja milost održi nas do kraja, i tvoja vjernost za dužinu dana, jer ukoliko ti ne bi imao milosti, tko bi ikad bio rođen?''
Pobuna Koraha
16 U to vreme on je zapovedao tom čoveku (Mojsiju) o resama.I Korej i dve stotine ljudi sa njim odmetnuše se i rekoše, ''Zašto je nepodnošljiv zakon nametnut na nas?''
I Bog je bio ljut i reče, ''Ja zapovedih zemlji i ona dade čovjeka, i njemu dva sina behu rođena prvi od svih, i stariji usta i ubi mlađeg, i zemlja brzo proguta njegovu krv. Ali ja izvedoh Kaina van i prokleh zemlju i rekoh osušenoj zemlji, govoreći, 'Nečeš upiti krvi više.' I sad misli ljudi su veoma pokvarene, gle ja zapovedam zemlji, i progutati će telo i dušu zajedno. I njihovo mjesto stanovanja će biti u tami i mjestu uništenja, i oni neće umreti već će se rastopiti dok se ne setim svijeta i obnovim zemlju. I tad će oni umreti i neće živeti, i njihov život će biti uzet od broja svih ljudi. I pakao ih neće vratiti nazad, i njihovo uništenje neće biti u spomenu, i njihovo prolaženje biti će kao onih od plemena naroda o kojemu ja govorih, ''Neću ih se sećati, ' to je, naselje Egipćana i narod koji sam uništio sa vodama potopa. I zemlja će ih progutati, i neće više činjeti.''
I premda Mojsije je pričao sve ove riječi narodu, Korej i njegovi ljudi behu još izazivali. I Korej posla po svojih sedam sinova, koji se nisu priključili njemu u zavjeri, da budu pozvani. Ali oni odgovoriše mu, govoreći, ''Baš kao što slikar ne stvara djelo umjetničko dokle prethodno nije upućen, tako smo mi primili Zakon od Svemočnog koji uči nas njegovim putevima, i mi nečemo uči u njih osim ako ne hodamo po njima. Naš otac nas nije stvorio, već Svemočni nas je oblikovao. I sad ako mi hodamo u njegovim putevima, mi čemo biti njegovi sinovi. Ali ako ne verujete, idite svojim putem.'' I oni nisu došli k njemu.
I nakon ovoga zemlja se otvorila pred njima. I njegovi sinovi poslaše njemu, govoreći, ''Ako tvoja ludost je još nada tobom, tko će ti pomoći u danu tvoga uništenja?'' I on nije obraćao pažnju na njih. I zemlja otvori svoja usta i proguta ih i njihova kućanstva. I četiri puta temelji zemlje behu potreseni da ih proguraju ljude kako je naređeno. I nakon ovoga, Korej i njegova grupa su plakali dok zemlja nije postala čvrsta ponovo. Sad skup ljudi reče Mojsiju, ''Mi ne možemo ostati ovde na ovom mestu gde Korej i njegovi ljudi su progutani.'' I on reče im, ''Uzmite svoje šatore okolo njih, ne budite pridruženi u njihovim gresima.'' I tako oni učiniše.
Štap Aronov
17 I tad je identitet svešteničke porodice bio objavljen odabirom jednog plemena. I rečeno je Mojsiju, ''Uzmi za dvanaest plemena jedan štap po komadu i stavi ih u šator od sastanka. I tad komu god moja slava progovori, štap toga će procvasti i ja ću odagnati mrmor od moga naroda.'' I Mojsije učini tako, i od položi dvanaest štapova. I štap Arona proklija i procvate i rodi sjemenom badema. A to što se dogodilo bilo je kao što Izrael učini dok je u Mezopotamiji bio sa Labanom Sirijcem kad uze bademove štapove i stavi ih u posude s vodom, i stado dođe da pije i bi podvojeno između oguljenih štapova, i oni dovedoše bele i šarenu i raznih boja jarad. Tako skup naroda bi kao stado ovaca. I kako je stado izlazilo napred do bademovih štapova, tako su sveštenici ustanovljeni kroz bademove štapove.
Valam
18 U to vreme, Mojsije je ubio Sihona i Oga, kraljeve Amorite, i on preda svu njihovu zemlju svome narodu, i oni stanovaše u njoj. A Valak je bio kralj Moaba i živeo je suprotno njih, i on se veoma mnogo bojao. I on posla Valama sina Beora, tumača snova, koji je živeo u Mesopotamiji i zapovedi mu, govoreći, ''Gle ja znam da u vladavini moga oca Zipora, kad Amoriti se boriše s njime, ti si ih prokleo i oni su bili predani pred njega. I sad dođi i prokleti ovaj narod, jer oni su previše za nas, i mi čemo ti učiniti veliku čast.'' A Valam reče, ''Evo ovo je davalo zadovoljstvo Valaku, ali on ne zna da namisao Božja nije kao misao ljudska. Sad on ne uviđava da duh koji je dat nama je dat za vreme. Ali naši putevi nisu pravi ukoliko Bog ih ne želi. I sad čekaj ovde, i ja ću videti šta Gospod mi može reći ove noći.''
I Bog mu reče po noći, ''Tko su ljudi koji su došli sa tobom?'' I Valam reče, ''Zašto, Gospode, iskušavaš ljudsku rasu? Oni to ne mogu izdržati, jer ti znaš dobro šta će se dogoditi u svetu, čak pred tobom ti si osnovao. I sad osvjetli svoga slugu ako je pravo ići pravo sa njima.''I on mu reče, ''Nije li zarad ovog naroda da sam govorio Abrahamu u viziji, govoreći, 'Tvoje sjeme će biti kao zvijezda nebeskih, ' kad ja podigoh ga iznad nebeskog svoda i pokazah mu uređenja svih zvezda? I Ja tražih njegova sina da bude žrtvovan. I on dovede ga da bude stavljen na oltar, ali ja ga vratih njegovu ocu, i jer nije odbio, njegov prinos je bio prihvačen preda mnom, zarad njegove krvi ja odabrah ga. I tad ja rekoh anđelima koji rade tajno, 'Nisam li rekao u pogledu njega, ''Ja ću otkriti sve što radim Abrahamu i Jakovu njegovu sinu, trečem koga nazvah prvorođencem, koji, kad se borio u prašini sa anđelom koji je zadužen za pjesme, nije mu dao da ide dok ga nije blagoslovio.'' I da li predlažeš da idem napred da prokunem koga sam izabrao? Ali ako ih prokuneš, tko će biti tamo da te blagoslovi?''
I Valam usta ujutro i reče, ''Budi na svome putu, jer Bog ne želi da idem sa tobom.'' I oni krenuše i rekoše Valaku šta je rečeno Valamu. I Valak posla opet druge ljude Valamu, govoreći, ''Vidi ja znam da kad ti prineseš žrtvu Bogu, Bog će biti pomiren sa ljudima. A sad traži čak i više od svoga Gospoadar i moli sa nama mnoge žrtve kako mi želimo. Ali ako on treba da se umilostivi u pogledu mojih zlih dela, imati češ svoju nagradu i Bog će primiti svoje žrtve.'' I Valam mu reče, ''Evo sin Zipora gleda okolo i ne prepoznaje da on živi među mrtvima. I sad čekaj ovde ove noći, i ja ću videti šta Bog mi kaže.'' I Bog mu reče, ''Idi s njim, i tvoj put će biti kamen spoticanja, i tak Valak će ići u propast.'' On usta ujutro i ode s njima. I njegova magarica putem divljine je išla i videla anđela i legla dole pod njega. A on otvori Valamu oči, i on vidje anđela i obožavao ga do zemlje. I anđeo mu reče, ''Požuri i nestani, jer štagod ti kažeš će biti njemu.''
I on dođe u zemlju Moab i izgradi oltar i prinese žrtve. I kad on vidje dio naroda, duh Božji nije prebivao u njemu. I on promeni mesto i reče, ''Evo Valak me doveo u planinu, govoreći, 'Dođi, gurni u vatru ove ljude.' Koju vatru voda ne može ugasiti, ja ne mogu se opreti, ali vatra koja guta vodu, ko će se opreti tomu?'' I on mu reče, ''Lakše je pomeriti temelje i najvišlji dio zemlje i ugasiti svetlost sunca i pomračiti svetlo mjeseca nego ikomu da isčupa sjetvu Svemočnoga ili da uništi njegovu lozu.'' I on nije znao da njegova svijest je proširena tako da požuri sa njegovim vlastitim uništenjem. ''Jer gle ja vidim nasljedstvo Svemičnoga koje mi pokaza po noći. I evo dani dolaze, i Moab će biti začuđen o tome šta će se dogoditi njemu jer Valak je želio da nagovori Svemočnoga sa darovima i da kupi odluku sa novcem. Nisi li trebao pitati o tome šta je poslao faraonu i njegovoj zemlji jer on je želio da ih smanji do robovanja? Vidi zasenjujuću i visoko željenu lozu, i tko će biti ljubomoran jer ne vene? Ali ako iko kaže sebi da Svemočni je učinio uzalud ili izabrao ih bez svrhe, gle sad ja vidim spasenje i oslobođenje koje će doći na njih. Ja sam suzdržan u mom govoru i ne mogu reći šta vidim svojim očima, jer tamo je malo ostalo svetoga duha šta prebiva u meni. Jer ja znam da, jer sam bio nagovoren od Valaka, ja sam smanjio godine moga života. I evo moj preostali čas. Evo opet ja vidim nasljedstvo i mesto stanovanja ovoga naroda. I njegovo svetlo će sjati sjajnije nego sjaj munja, i njegov smjer biti će brži nego od strijele. U vrijeme će doći i Moab će tužiti, i oni koji služe Kemošu koji su urotili ove stvari protiv njih biti će učinjeni slabim. Ali ja škrgućem zubima, jer sam odveden ustranu i pogrešio šta mi je rečeno po noći. I moje proročanstvo će ostati javno, i moje reći će živeti. I mudri i koji razumeju će sjećati se mojih reći, kad sam proklinjao, ja sam propadao, iako sam blagoslovio, nisam bio blagosloven.'' Kad je izgovorio ove reći ostao je tih. I Valak reče, ''Tvoj Bog te prevario mnogim mojim darovima.''
I tad Valam mu reče, ''Dođi i hajde da namislimo šta treba da im radiš. Izaberi lijepe žene koje su među nama i u Midiji, i postavi ih gole i ukrašene sa zlatom i dragim kamenjem pred njih. I kad ih vide i legnu s njima, oni će zgrešiti protiv njihova Gospoda i pasti u tvoje ruke, jer drugačije ti ne možeš se boriti protiv njih.'' I kad je rekao ovo, Valam se okrene i vrati u svoje mesto. I potom ljudi behu zavedeni kćerima Moaba. Jer Valak je učinio sve što mu je Valam pokazao.
Oproštaj s Mojsijem, molitva i smrt
19 I u to vreme Mojsije je ubijao narode i davao pola njihova plijena narodu. I on poče da objavljuje im reči Zakona koji Bog govori mu na Horebu. I on govori s njima, govoreći, '' Evo ja idem da spavam sa mojim ocima i otići ću svome narodu. Ali ja znam da vi čete ustati i napustiti riječi ustanovljene za vas kroza me, i Bog će biti ljut na vas i napustiti vas i otići iz vaše zemlje. I on će dovesti na vas one koji vas mrze, i oni će vladati nada vama, ali ne zauvek, jer on će se sjetiti saveza koji je ustanovio sa vašim ocima. Ali tad vi i vaši sinovi i svi vaši naraštaji će ustati nakon vas i oplakivati dan moje smrti i reći u svojim srcima, ''Tko će dati nam drugoga pastira kao Mojsija ili takvoga sudiju za sinove Izraela da moli uvijek za naše grehove i da bude uslišen za naša bezakonja? Sada ja pozivam svjedoka protiv vas danas nebesa i zemlju (jer nebo će čuti ovo, i zemlja će znati sa svojim ušima) da Bog je otkrio kraj svijeta tako da može utvrditi svoje zakone sa vama i upaliti među vama večito svetlo. I vi čete se sjetiti, vi zli, jer govorim vama, vi govoriste, ''Sve šta Bog nam je rekao, mi čemo činiti i slušati. Ali ako sagrešimo ili uzrastemo pokvareni na našim putevima, ti češ opozvati ovo kao svjedoka protiv nas, i on će nas odsjeći. Ali znajte da vi ste jeli kruh anđela za četrdeset dana. I sad evo ja blagosiljam tvoja plemena preda mnom kraj dolazi. Ali vi, priznajte moju muku kojom sam se mučio za vas od vremena kad ste vi otišli iz zemlje egipatske.''
Na ove njegove reči, Bog mu progovori treči put, govoreći, ''Vidi ti ideš spavati sa svojim ocima. Ali ovaj narod će ustati i neće me tražiti, i oni će zaboraviti moj Zakon, sa kojim sam ih osvijetlio, i napustiti će svoje sjeme za vreme. Sad ja ću pokazati ti zemlju prije nego umreš, ali ti nečeš uči u nju u ovom dobu dok ne vidiš rezane likove sa kojima ovaj narod će početi biti zavođen i skrenuti s puta. Pokazati ću ti mjesto gde će me služiti 740 godina. I nakon toga biti će predan u ruke njihovim neprijateljima, i oni će ga uništiti, i stranci će okružiti ga. I biti će na taj dan kao što je bilo na dan kad sam razbio tablice saveza koje sam ti sastavio na Horebu, i kad oni grešiše, što je pisano na njima nesta. Sad taj dan je bio sedamnaesti od četvrtoga mjeseca.
I Mojsije uzađe na Planinu Abarim kako Bog mu zapovidi, i on je molio govoreći, '' Evo ja sam navršio moj životni vek, ja sam napunio 120 godina. I sad ja pitam, Neka tvoja milost sa tvojim narodom i tvoja samilost sa tvojim nasljedstvom, Gospode, bude ustanovljeno, i neka tvoja dugotrpeljivost u tvom mestu bude na izabranom narodu jer ti si volio ih pred svim drugima. I ti znaš da ja bijah pastir. I kad ja hranih stado u divljini, ja dovedoh ih do planine Horeb i tad ja prvi videh tvoga anđela vatre iz grma. Ali ti pozva me iz grma, i ja bih uplašen i okrenuh moje lice. I ti posla me njima i ti oslobodi ih iz Egipta, ali njihove neprijatelje ti potopi u vodi. I ti dade im Zakon i odredne u kojima oni mogu živjeti i uči kao sinovi ljudi. Jer tko je čovjek koji nije grešio protiv tebe? I dok tvoje strpljenje prebiva, kako bi tvoje nasljedstvo bilo ustanovljeno, ako nisi milosti njima? Ili tko će još biti rođen bez greha? Sad ti češ ispraviti ih za vreme, ali ne u ljutnji.''
Tad Gospod pokaza mu zemlju i sve ono što je u njoj i reče, ''Ovo je zemlja koju ću dati mom narodu.'' I on pokaza mu mjesto sa kojega oblaci su kupili vodu do vode lele zemlje, i mesto od kojeg rijeka uzima svoju vodu, i zemlju Egipat, i mjesto nebeskog svoda od kojeg sveta zemlja pije. I on pokaza mu mjesto sa kojeg mana je padala na narod, čad do puteva raja. I on pokaza mu mjere svetišta i broj žrtava i znakove kojim oni objašnjavaju nebesa. I on reče, ''Ovo je što je zabranjeno za ljudsku rasu jer je ona grešila protiv mene. I sad tvoj štap sa kojim znaci su činjeni će biti svedok između mene i mog naroda. I kad oni zgreše, ja ću biti ljut na njih ali ću sjetiti se tvoga štapa i poštedjeti ih u skupu sa mojom milošću. I tvoj štap će biti ispred mene kao podsjetnik sve dane, i biti će kao luk sa kojim ja ustanovih moj savez sa Nojem kad je on otišao iz arke, govoreći, Ja ću staviti moj luk u oblak, i biti će kao znak između mene i ljudi da nikad više neče vode potopa prekriti zemlju. Sada uzeti ću te odavde i proslaviti te sa tvojim ocima, i dati ću ti odmor u tvom snu i sahraniti te u miru. I svi anđeli će tugovati nada tobom, i nebeske sile će biti tužne. Ali ni anđeo ni čovjek neće znati tvoj grob u kojem češ biti sahranjen dok ja ne posjetim svijet. I ja ću podići te i tvoje oce iz zemlje Egipta, u kojoj spavaš i ti češ doći zajedno i stanovati u večnom mestu stanovanja koje nije podređeno vremenu. Ali ova nebesa će biti preda mnom kao prolazni oblak i prolazi kao jučer. I kad se vrijeme približi da posjetim svijet, Ja ću zapovediti godinama i redu vremena i oni će biti skraćeni, i zvezde će požuriti i svetlo sunca će požuriti da padne i svetlo meseca neće ostati, jer ja ću požuriti da podignem vas koji spavate u smislu da svi koji žive stanuju u jednom mestu zadovoljstva koje ti ja pokazah.''
I Mojsije reče ''Ako mogu učiniti drugu molbu tebi, Gospodaru, prema tvojoj velikoj milosti ne budi ljut na mene, već pokaži mi za koje vreme je prošlo i koliko još ostaje.'' I on reče mu, ''Tamo je med, na najvišem vrhu, punoča trenutka, i kap u čaši, i vreme je ispunilo sve stvari. Jer četiri i pola je prošlo, a dva i pola ostaje.''
I kad Mojsije je čuo ovo, on je bio ispunjen sa razumevanjem i njegova pojava posta slavna, i on umre u slavi prema riječi Gospodnjoj, i on sahrani ga kako mu je obečao. I anđeli su tugovali nad njegovom smrću, i munje i baklje i strijele odoše pred njim. I u tom danu himne nebeskih sila ne behu pevane zarad prolaska Mojsijevog, niti je bilo takvoga dana od onoga u koji Gospod učini čoveka na zemlji, niti će biti takvoga zauvek, da pesme anđela stanu zarad ljudi, jer on ga je volio veoma. I on sahrani ga sa vlastitim rukama na visokom mestu i u svetlu celoga sveta.
Jošua i podela zemlje
20 I u to vreme Bog je utvrdio savez sa Isusom sinom Navinim, koji je bio ostao od ljudi koji su uhodili zemlju, jer udio je izašao na njih da oni neće videti zemlju jer su govorili ružno o njoj, i zarad ovoga taj naraštaj umrije. Tad Bog reče Isusu sinu Navinom, ''Zašto tuguješ i zašto se uzalud nadaš da Mojsije još živi? I sad ti čekaj nizašto, jer Mojsije je mrtav. Uzmi njegovu odeću mudrosti i obuci sebe, i sa njegovim pojasom znanja opaši svoje slabine, i ti češ biti promenjen i postati drugi čovek. Nisam li ja govorio na vašu koristMojsiju mome slugi, govoreći, 'Ovaj će voditi moj narod nakon tebe, i u njegove ruke ja ću izručiti kraljeve Amorita?''
I Jošua uze odeću mudrosti i obuče sebe i opasa svoje slabine sa pojasom razumevanja. I kad on opasa sebe sa tim, njegov um posta vatren i njegov duh bi pokrenut, i on reče narodu. ''Evo prvi naraštaj je umro u divljini zarad tog jer su govorili protiv njihova Boga. I gle sad, svi vi vođe, znajte danas da ako nastavite u putevima vašega Boga, vaši putevi će biti pravi. Ali ako ne pazite na njegov glas i postanete kao vaši oci, vaši poslovi će biti opljačkani i vi sami ćete biti udareni i vaše ime će propasti sa zemlje. I gde će reći biti koje je Bog govorio vašim očevima? Jer ako pagani kažu, 'Možda Bog je pogrešio, jer nije oslobodio svoj narod.' – kako god oni će prepoznati da on nije izabrao za sebe drugi narod i učinio velika čuda sa njima, tad će oni razumeti da Svemočni ne uvažava osobe, već kroz vaš greh kroz ponos, tako je uklonio svoju moč od tebe i potčinio te. I sad ustani i namesti svoje srce da hoda u putevima Gospoda, i on će te voditi.'' I narod reče mu, ''Evo mi znamo danas da kad Eldad i Modad su prorokovali u danima Mojsija, govoreći, 'Nakon što Mojsije ode u počinak, vodstvo Mojsija će biti dato Isusu sinu Navinom. I Mojsije nije bio ljubomoran već se radovao kad je čuo ih. I od tada sav narod je verovao da ti činiš vodstvo nada njima i deliš zemlju među njima na miru. I sad iako je tamo sukob, budi jak i čini muški, jer ti sam si vladar u Izraelu.''
Kad je čuo ove riječi Isus je odlučio da pošilje špijune u Jerihon. I on pozva Kenaza i Seniamiju, njegova brata, dva sina Kaleba, i on reče im, ''Ja i tvoj otac besmo poslati od Mojsija u divljinu, i mi odosmo sa desetoricom drugih ljudi. I oni se vratiše i govoriše loše o zemlji i obeshrabriše srca ljudi, i oni i srca ljudi sa njima behu obeshrabljeni. Ali ja i tvoj otac sam ispunih riječ Gospodnju, i evo mi živimo danas. I sad ja ću poslati vas da uhodite zemlju Jeriha. Činite kao vaš otac, i vi ćete živeti.'' I oni odoše i uhodiše grad. I kad povratiše reč, narod ode i napade grad i spali ga vatrom.
I nakon što je Mojsije umro, mana je prestala da silazi na sinove Izraela, i oni počeše da jedu od plodova zemlje. I to su tri stvari koje Bog dade svom narodu zarad tri osobe, to je, bunar od voda Mare za Miriam i stub od oblaka za Arona i mana za Mojsija. I kad ovi dođoše do svoga kraja, te tri stvari behu uzete od njih.
A narod i Jošua su se borili protiv Amorita. I oni nadvladaše u borbi protiv njihovih neprijatelja svih dana Isusovih, i trideset i devet kraljeva koji stanovahu u zemlji behu uništeni. I Jošua dade zemlju narodu po udjelu (kocki?), svakomu plemenu prema njegovom udjelu, kako mu je bilo zapoveđeno. Tad Kaleb priđe mu i reče, ''Ti znaš da dvoje od nas behu poslani sudbinom od Mojsija da idemo sa špijunima, i jer smo ispunili riječ Gospodnju, evo mi živimo danas. I sad, ako je prihvatljivo u tvojim očima, neka tamo bude dano udjelom Kenazu mom sinu zemlja tri kule.'' I Jošua ga blagoslovi, i tako učini.
Molitva Jošue i kult Gilgala
21 I kad je Isus ostario i bio u izobilju dana, Bog mu reče, ''Evo ti si star i pun dana, a tamo je veoma mnogo zemlje, i nema nikoga da je podeli udjelima. I nakon tvog odlaska ovaj narod će biti pomiješan sa onima koji naseljavaju zemlju, i oni će biti zavođeni od stranih bogova, i ja ću napustiti ih kako sam svedočio u mom govoru Mojsiju. Ali ti odnesi svedočanstvo njima prije nego umrem.''
I Jošua reče, ''Ti iznad svega znaš, Gospode, šta pokreće srce mora prije nego pobjesni, i ti si istražio sazviježđa i izbrojao zvijezde i upravio kišu, ti znaš broj svih generacija prije nego što su rođene. I sad, Gospode, daj svome narodu mudro srce i razboritu misao, i kad daš ta naređenja svome nasljedstvu, oni neće grešiti protiv tebe, i ti nečeš biti ljut na njiih. Nisu li to reči koje sam govorio pred tobom, Gospode, kad Ahan ukrade od stvari pod zabranom i ljudi behu izručeni pred tebe, i ja molih pred tobom i rekoh, 'Ne bi li bilo bolje za nas, Gospode, da smo umrli u Crvenome Moru, gde si potopio naše neprijatelje, ili da smo umrli u divljini kao naši oci, nego da budemo izručeni u ruke Amorita tako da budemo uništeni zauvek? I riječ o nama: 'Zlo vas neće snači.' Jer čak ako naš cilj bude uzet u smrti, ti koji si pred svim dobima i nakon svih doba još živ, čak ako čovjek, koji ne može postaviti generaciju prije druge, kaže, 'Bog je uništio narod koga je izabrao za sebe.'I evo mi čemo biti u paklu ali ti češ učiniti svoju riječ živom. I sad daj da punoča tvoje milosti održi tvoj narod i odabere za tvoje nasljedstvo čovjeka tako da on i njegovi potomci će upravljati tvojim narodom. Nije li naš otac Jakob pričao o njemu, govoreći, 'Vladara neće nedostajati od Jude, niti vođe od njegovih slabina? I sad potvrdi ove riječi izgovorene ranije tako da narodi zemlje i plemena svijeta spoznaju da si ti večan.'' I on doda, govoreći, ''Gospode, evo dani dolaze kada kuća Izraela će biti kao izležena golubica koja je stavila njene mlade u gnijezdo ne ostavlja niti zaboravlja svoje mesto. Tako također oni, budući pokajani od njihovih dela, će se nadati za spasenje koje će biti rođeno za njih.''
I Jošua ode dole u Gilgal i izgradi oltar sa veoma velikim kamenjem i nije podigao železnu alatku na njih kao Mojsije što je zapovjedio. I on namjesti veliko kamenje na Planinu Ebal i oboji ih u bijelo (premazivanje krečom?) i napisa na njima jasno riječi Zakona. I on sakupi sav narod zajedno i pročita glasno pred njima sve riječi Zakona. I on dođe dole sa njima i prinese žrtvu za mir na oltar, i svi pjevaše mnoge hvale. I oni uzeše kovčeg zavjeta Gospodnjeg iz šatora od sastanka sa dairama i plesovima i harfama i lirama i lutnjama i svakim dobro zvučnim instrumentom. A sveštenici i Leviti su išli pred kovčegom i radovali se pjevajući, i staviše kovčeg ispred oltara. I prinesoše mnoge prinose za mir na njega, i sva kuća Izraeleva je pjevala zajedno glasno govoreći, ''Evo naš Gospod je ispunio šta je govorio našim ocima: 'Vašemu sjemenu ja ću dati zemlju u kojoj čete živjeti, u zemlji u kojoj teče mlijeko i med.' I evo on nas vodi u zemlju naših neprijatelja i izručuje njih slomljene u duhu pred nas, i on je Bog koji je poslao riječ našim ocima u tajnom mestu stanovanja duša, govoreći, 'Evo Gospod je učinio sve što nam je rekao.' I uistinu sad mi znamo da Bog je utvrdio svaku riječ svoga Zakona koju je govorio nama na Horebu. I ako naše srce drži se njegovih puteva, biti će dobro za nas i za naše sinove nakon nas.'' I Jošua blagoslovi ih i reče, ''Neka Gospod da, da tvoje srce prebiva u njemu sve dane i ti se nečeš odvojiti od njegova imena. Neka savez Gospodnji ostane sa tobom i ne bude raskinut, već neka bude izgrađen među vama mesto stanovanja za Boga, i on reče kad te posla u svoje nasleđe sa radošću i zadovoljstvom.''
Oltar prelazi Jordan. Gilgal i Šiloh
22 I nakon ovih događaja kad Isus i sav Izrael je čuo da sinovi Rubena i sinovi Gada i pola plemena Manasije koji stanuju okolo Jordana su izgradili oltar tamo, i da su prineli žrtve na njega i učinili sveštenike za svetište, sav narod bi veoma uznemiren i dođe k njima u Šiloh. I Jošua i sve starješine rekoše im, ''Kakva su to djela koja su među vama, kad se nismo još ni namjestili u našoj zemlji? Nisu li riječi Mojsijeve govorene vama u divljini bile, govoreći, ''Čuvajte se na ulasku u vašu zemlju da se pokvarite u svojim delima i uništite sav svoj narod? I sad zašto da imamo neprijatelja oko nas mnogo ako nije zarad jer vi pokvariste vaše puteve i učiniste ovu nedaću? I tako ti se sakupiše oko nas će naš slomiti.''
I sinovi Ruvima i sinovi Gada i pola plemena Manasije rekoše Isusu i svom narodu Izraela. ''Evo sad Bog je izbrojao plodove utroba ljudskih i namjesti svjetlo da može da vidi šta je u tami, jer on sam zna šta je na skrovitim mjestima bezdana i svjetlost prebiva u njemu. Sad Gosod Bog naših otaca zna da niko od nas niti mi sami smo učinili ovo iz zla već prije za naše potomstvo da njihova srca ne budu odvojena od Gospoda Boga i da nam ne kažu, ''Evo naša braća koja su preko Jordana imaju oltar i prinose žrtve na njega, ali mi u ovome mjestu nemamo oltar i daleko smo od Gospoda Boga, jer naš Bog je daleko od naših puteva da mu ne služimo. I kad izgovorismo ove riječi, mi rekosmo među sobom, 'Hajde učinimo oltar za nas tako da bude revnost među nama za traženjem Gospoda.' Jer neki od nas koji stoje ovdje učiniše to. I znajući da smo mi vaša braća i da stojimo nedužni pred vama, učinite stoga što god je ugodno u očima Gospodnjim.''
I Jošua reče, ''Nije li Gospodin Kralj močniji nego hiljadu žrtvi? I zašto niste naučili svoje sinove riječima Gospodnjim koje ste čuli od nas? Jer da su vaši sinovi razmišljali o Zakonu Gospodnjem, njihove misli ne bi bile zavedene ustranu nakon što je oltar sagrađen rukom. Ili ne znate li da kad narod je bio ostao sam za malo u divljini, kad Mojsije ode da primi tablice, njihove misli su bile skrenule i oni učiniše idole za sebe. I ako milost Gospoda naših otaca nije bila njihov čuvar, svi njihovi skupovi bi bili izruženi i svi grehovi naroda učinjeni javnim zarad vaše gluposti. I tako sad, idite i raskopajte oltare koje ste izgradili za sebe, i naučite svoje sinove Zakonu i razmišljajte o njemu danju i noću, tako da kroz sve dane njihova životaGospod bude za njih i svjedok i sudija. I Bog će biti svjedok i sudija između mene i tebe i između moga srca i tvoga srca. Jer ako si učinio ovo delo bez lukavosti jer si želio da uništiš svoju braću, biti će osvećeno na tebi, ali ako si učinio van znanja kako si rekao zarad svojih sinova, Bog će ti biti milostiv.'' I sav narod odgovori, ''Amen, Amen.''
I Isus i sav narod Izraela prinosoše hiljadu ovnova na njihovu korist za njihovo oproštenje, i moliše za njih, i on posla ih u miru. Oni odoše i uništiše oltar, i postiše i plakaše, oni i njihovi sinovi, i moliše govoreći, ''Bog naših otaca i ti koji znaš unaprijed srca ljudi, ti znaš da naši putevi nisu preuzeti iz zla pred tobom, mi nismo zalutali od naših puteva več svi ti služimo, jer mi smo djela tvojih ruku. Sad imaj milosti na svoj savez sa sinovima tvojih sluga.''
I nakon ovoga Jošua ode u Gilgal i uze šator od sastanka Gospodnji i kovčeg zavjeta i svo njegovo posuđe, i on ih uze do Šila i namesti Urim i Tumim tamo. I kad Eleazar sveštenik bi služio kod oltara. Svi koji dođoše od naroda zajedno i tražiše Gospoda, on nauči ih sa Urimom, jer sa tim bi im objavljeno. A na nov oltar koji je bio u Gilgalu Jošua je odredio čak do današnjeg dana koje žrtve treba da se prinose svake godine od sinova Izraelovih. Jer dok se kuća Gospodnja izgradi u Jerusalimu i žrtve prinesu na novom oltaru, ljudima nije zabranjivano da prinose njihove žrtve tamo, jer Tumim i Urim otkriše sve stvari u Šilu. I dok arka je bila stavljena u svetište Gospoda od Solomona, oni su prinosili žrtve tamo do tog dana. A Eleazar sin Arona sveštenika je služio u Šilohu.
Savez Jošue
23 I Jošua sin Nunov, bijuči jak čovek, uredio je narod i podelio zemlju između njih, I dok je tamo bilo još neprijatelja Izraela na zemlji, dani Jošue se približišeza njega da umre. I on posla i pozva sav Izrael u celoj njihovoj zemlji, sa ženama i decom, i on reče njima, ''Sakupite se pred kovčegov zavjetnim Gospoda u Šilu, i ja ću utrditi savez sa vama pre nego umrem.'' I u šesnaesti dan trećega mjeseca sav narod sa ženama i decom se sakupi zajedno pred Gospodom u Šilohu, i Isus reče im, ''Čuj, O Izraele. Evo ja ustanovljujem sa vama zavjet ovoga Zakona koji Gospod ustanovi za vaše očeve na Horebu. I tako čekajte ovde ove noći i vidite šta Bog će reći mene na korist vas.'' I dok je narod čekao te noći, Gospod se pojavi Isusu u snu u viziji i reče mu, ''Prema tvojim rečima Ja ću govoriti ovomu narodu.''
I Jošua ustane ujutro i sakupi sav narod i reče im, ''Gospod govori ovako: ''Tamo je bila stena od koje Ja izvadih tvog oca. I sečenje te stene rodi dva čoveka čija imena behu Abraham i Nahor, i iz klesanja toga behu rođene dve žene čija imena su Sara i Melha, i one živješe zajedno preko rijeke. I Abraham uze Saru za ženu, a Nahor uze Melhu. I kad svi oni koji nastavaju zemlju behu zastranili po svojim pomislima, Abraham je verovao u mene i nije skrenuo s njima. I ja spasih ga iz plamena i uzeh ga i dovedoh ga u zemlju Kanan i rekoh mu u viziji, ''Tvome sjemenu ja ću dati ovu zemlju.'' I čovek reče mi, ''Evo sad ti si dao mi ženu, a ona je neplodna. I kako ću imati potomka od te stene moje koja je zatvorena? I Ja rekoh mu, ''Dovedi mi tri godine staro tele i tri godine staru kozu i tri godine starog ovna, i grlicu, i goluba.'' I on dovede ih kako mu Ja zapovedih. A Ja poslah na njega dubok san i obuhvatih ga strahom i postavih pred njega mjesto vatre gde dela onih koji čine zlo protiv mene će biti iseljeni (ispaštati) , i Ja pokazah baklje plamena sa kojima pravedni koji veruju u mene će biti osvetljeni. I ja rekoh mu , ''Biti će svedok između mene i tebe, da ću Ja dati ti potomka od one koja je zatvorena. I ja ću učiniti te kao golubom, jer si uzeo od mene grad koji su tvoji sinovi počeli da grade preda mnom. A grlica uporedim sa prorocima koji će biti rođeni od tebe, i ovna uporedim sa mudrim ljudima koji će biti rođeni od tebe, koji će osvetliti tvoje sinove, a uporediti ću tele sa mnoštvom ljudi, koji su stvoreni mnogi kroz tebe, i kozu uporedim sa ženama čiju utrobu Ja ću otvoriti i one će rađati. I ova proročanstva i ova noć biti će svedok između nas, da neću ići protiv mojih reći,'' I Ja dadoh mu Isaka i oblikovah ga u utrobi one koja ga je rodila i zapovedih joj da povrati ga brzo i da ga vrati k meni u sedmom mjesecu. I zato svaka žena koja daje porod u sedmom jesecu, njen sin će živeti, jer na njemu Ja sam izveo moju slavu i objavio novo doba. I ja dadoh Isaku, Jakova i Ezava. I ja dadoh Ezavu zemlju Seira kao nasleđe, ali Jakobu i njegovi sinovi odoše u Egipat. I egipćani ponižavaše tvoje oce, kako znaš, ali ja se setih tvojih otaca i poslah Mojsija moga prijatelja i oslobodih ih od tamo, ali njihove neprijatelje ja udarih. I ja izvedoh ih sa visokom rukom i vodih ih kroz Crveno More i postavih oblak ispod njihovih nogu i vodih ih kroz dubinu. I dovedoh ih do podnožja Planine Sinaj, i ja savih nebesa i dođoh dole i upravih plamen vatre i zaustavih kanale ponora i zaustavih kretanje zvezda i ućutjeh zvuk groma i ugasih jak vetar i prekorih mnoge oblake i zaustavih njihovo kretanje i prekinuh oluju nebeskih sila tako da ne prekrše moj zavjet. Jer sve stvari behu nameštene u kretanju kad Ja siđoh dole, i sve bi dovedeno u život kad Ja dođoh. I nisam dao da moj narod bude razasut, već im dadoh moj Zakon i osvetlih ih kako bi svojim činjenjem tih stvari živjeli i imali mnoge godine i da ne umru. I ja dovedoh vas u ovu zemlju i dah vam vinograde. Gradove koje niste gradili da nastavate. I ja ispunih moj zavet koji sam obećao vašim ocima. I sad, ako slušate vaše očeve, Ja ću upraviti moje srce među vas zauvek i prekriti vas, i vaši neprijatelji se neće boriti protiv vas više. I vaša zemlja će biti poznata preko cele zemlje, i vaše seme posebno između svih naroda, koji će reči, '' Evo verni narod! Jer su verovali njihovu Gospodu, zato Gospod ih je oslobodio i zasadio ih.'' I tako ću ja zasaditi vas kao poželjnu lozu i čuvati vas kao voljeno stado, i zapovediti ću kiši i rosi, i one će biti izobilne vam tokom vašega života. Ali također na kraju sudbine svakoga od vas živjeti čete večno, vi i vaše seme, i Ja ću uzeti vaše duše i pohraniti ih u miru do vremena određenog za svet da se završi. I ja ću povratiti vas vašim očevima i vaše očeve vama, i oni će znati kroz vas da vas nisam izabrao uzalud. To su riječi koje Gospod izgovori mi ove noći.'' I sav narod odgovori i reče, ''Gospodin je naš Bog, i njemu samom mi čemo služiti.'' I sav narod imao je veliko slavlje taj dan i produženo slavlje za dvadeset osam dana.
Oproštaj i smrt Isusova
24 I nakon tih dana Jošua sin Nunov ponovo skupi sav narod i reče njima, ''Evo sad je Gospod posvedočio među vama. Danas sam pozvao za svedoka protiv vas nebesa i zemlju, jer ako nastavite služiti Gospodu, biti ćete poseban narod njemu, ali ako vi niste voljni da mu služite i želite da slušate bogove Amorita u čijoj zemlji živite, recite ovo danas pred Gospodom i idite tako. Ali ja i moje domaćinstvo čemo služiti Gospodu.'' I sav narod podiže njihov glas i plaka i reče, ''Možda Bog je ubrojao nas vrijednim, bolje je za nas da umremo u strahu od njega nego da budemo izbrisani sa zemlje.'' I Isus sin Navin blagoslovio je narod i poljubio ih i rekao im, ''Neka tvoje riječi zadobiju milost pred našim Gospodom, i neka on pošalje svoga anđela i čuva vas. Budite svjesni mene nakon moje smrti i Mojsija prijatelja Gospodinovog, i ne dajte da riječi zavjeta koje on utvrdi sa vama odu od vas za sve dane.'' I on otpusti ih, i oni odoše, svaki čovjek u svoje vlastito nasljeđe. A Jošua postavi sebe na svoj krevet i posla i pozva sina od Eleazara sveštenika i reče mu, ''Evo sada vidim sa mojim vlastitim očima prijestup ovoga naroda u kojima su zalutali, ali vi ojačajte se dok ste još sa njima.'' I on poljubi ga i njegova oca i njegove sinove i on blagoslovi ih i reče, ''Neka Gospod Bog vaših otaca upravlja vaše pute i one ovoga naroda.'' I kad on presta govoriti im, on povuče svoje noge u krevet i zaspa sa svojim ocima, i njegovi sinovi staviše njegove ruke preko njegovih očiju. I tad sav Izrael se sakupi zajedno da ga sahrane. I oni učiniše veliko tugovanje za njim, i oni rekoše ovo u njihovom tugovanju:
''Tuguj nad krilom ovog brzog orla
Jer je on odletio od nas,
I tuguj nad moči lavića
Jer je on sakriven od nas.
I tko će ići i reči pravednome Mojsiju da smo imali vođu kao on za četrdeset godina?'' I oni završiše njihovo tugovanje i sahraniše ga sa njihovim vlastitim rukama na Gori Jefremovoj, i oni vratiše se svaki u svoj šator.
Odabir Kenaza i pokajanje grešnika
25 I nakon smrti Jošue zemlja Izrael bi mirna. Ali filistejci su tražili da se bore sa sinovima Izraela. I oni su pitali Gospoda i rekli, '' Da li da idemo i borimo se protiv Filistejaca?'' I Bog im reče, ''Ako idete sa čistim srcem, borite se, ali ako je vaše srce onečišćeno, ne treba da idete.'' I oni pitaše opet, ''Kako da znamo je li srce celog naroda isto? I Bog im odgovori, ''Bacajte kocku, između vaših plemena, i svako pleme na koje dođe će biti ostavljeno postrani za drugo bacanje, i tad ćete znati čije srce je čisto i čije je uprljano.'' I ljudi rekoše, ''Prvo hajde da odredimo vođu između nas, i tad čemo bacati kocku.'' I anđeo Gospodnji reče im, ''Odredite jednoga.'' I narod reče, ''Koga da odredimo tko je vrijedan, Gospode?'' I anđeo Gospodnji im reče, ''Bacajte kocku na pleme Kaleba, i tkogod bude otkriven u tome bacanju, on će vladati nad vama.'' I oni baciše kocku na pleme Kaleba, i kocka dođe na Kenaza, i oni učiniše ga vladarem u Izraelu.
I Kenaz reče narodu, ''Dovedite k meni vaša plemena i čujte riječ Gospodnju.'' I narod bi sakupljen, i Kenaz im reče, Vi znate da Mojsije prijatelj Božiji pozvao vas je, da ne sagriješite Zakon ni na desno ili na lijevo. I također Jošua, koji je bio vladar nakon njega, zapovedio vam je isto. I sad evo mi smo čuli iz usta Gospodnjih da vaše srce je onečišćeno, i Gospod ne odredio da bacamo kocku na plemena kako bi znali čije srce se okrenulo od Gospoda Boga. Neće li bijes njegova gnjeva biti donesen na narod? Sad ja vam obečavam danas da, čak ako netko iz moga vlastitog kućanstva izađe u kocko grešan, on neće biti spašen već će biti spaljen s vatrom.'' I ljudi rekoše, ''Ti si predložio dobar plan da se sprovede.'' I on dovede plemena pred njega, i bi nađeno od plemena Judina 345 ljudi, ali od plemena Ruvima 560, a od plemena Simeonovog 775, i od plemena Levija 150, i od plemena Isahara 665, od plemena Zebulona 545, i od plemena Gada 380, i od plemena Ašera 665, i od plemena Manasije 480, i od plemena Efraima 448, i od plemena Banjaminovog 267. Ukupan broj onih koji su nađeni u kocki grešni je bilo 6110. I Kenaz odvede ih sve dalje i zatvori ih u zatvor dok ne bude poznato šta da se radi sa njima. I Kenaz reče, ''Nije li Mojsije prijatelj Gospodnji govorio ovim ljudima, govoreći, 'Da ne bude među vama korijena koji nosi otrov i gorčinu'? I blagosloven je Bog, koji je otkrio sve naume ovih ljudi i nije im dao da pokvare narod sa njihovim zlim delima. Zato donesite Urim i Tumim ovdje, i pozovite Eleazara sveštenika, i hajde da pitamo Gospoda kroz njega.''I tad Kenaz i Eleazar i sve starešine i sav skup je molio zajedno govoreći, ''Gospode Bože naših otaca, otkrij tvojim slugama istinu, jer mi smo našli ove koji ne veruju čudima koja si ti učinio našim ocima od vremena kad si ih izveo iz zemlje Egipat do današnjega dana,'' I Gospod odgovori i reče, ''Prvi naraštaj onih koji su bili takvi, neka priznaju svoja dela koja su činili prepredeno, i potom biti će spaljeni sa vatrom.''
I Kenaz izvede ih i reče im, ''Evo sad vi znate kako Ahan je priznao kad je da njega izašla kocka i kako je objavio sve što je učinio. I sad iznesite nam vaša zla dela i zamisli. I tko zna da ako govorite istinu nam, čak i da umremo sad, ali Bog će imati milosti na vas kada bude oživljavao mrtve? I jedan od njih, Elas po imenu, reče, ''Neće li sad smrt doći na nas tako da umremo u vatri? Ali kažem ti, gospodine, zamisli koje smo mi činili tako zlo nisu sve takve. Sad ako želiš da istražiš čistu istinu, ispitaj ljude iz svakog plemena pojedinačno, i tako svaki koji stoji će znati razliku između njihovih grehova.'' I Kenaz ispita one koji behu iz njegova vlastita plemena, i oni rekoše mu, ''Mi želimo da preslikamo i napravimo tele kakvo je bilo učinjeno u divljini.'' I nakon toga on odredi ljude od plemena Ruvimovog, i oni rekoše, ''Mi želimo da žrtvujemo bogovima onih koji naseljavaju zemlju.'' I on ispita ljude iz plemena Levija, i oni rekoše, ''Mi želimo da ispitamo šator od sastanka da li ili nije svet.'' I on upitagrupu iz plemena Isahara, i oni rekoše, ''Mi želimo da ispitamo kroz demone idola, dali ili ne oni nam mogu otkriti ove stvari jasno.'' I on odredi ljude od plemena Zebulona i oni rekoše, ''Mi želimo da jedemo meso od naše vlastite djece i da znamo da li ili ne Bog brine za ove.'' I on ispita grupu iz plemena Dana i oni rekoše, ''Amoriti su nas naučili šta oni rade, tako da mi možemo naučiti našu decu, i evo te stvari su sakrivene ispod Abrahamove planinei sačuvane ispod hrpe zemlje. Zato pošalji, i nači češ ih.'' I Kenaz posla i nađe ih. I on ispita grupu od plemena Naftalija i oni rekoše, ''Mi smo željeli da činimo šta su Amoriti činili, i evo oni su skriveni ispod šatora Elasa, koji ti je rekao da nas ispitaš. Zato pošalji, i nači češ ih.'' I Kenaz posla i naže ih. I potom on ispita one koji behu ostali od plemena Gada, i oni rekoše, ''Mi smo činili preljub sa ženama jednih drugih.'' I potom on ispita ljude od plemena Ašera, koji rekoše, ''Mi smo našli sedam zlatnih idola koje su Amoriti zvali svetim nimfama (vilama), i mi uzesmo ih sa dragim kamenjem i stavismo na njih i sakrismo ih. I evo sad su oni ispod vrha Planine Šehem. Zato pošalji, i naći češ ih.'' I Kenaz posla ljude, i oni ukloniše ih od tamo. To su nimfe koje, kad su zvane, pokazivahu Amoritima šta da rade svaki čas. Jer to su sedam grešnih ljudi savetovanih nakon potopa, njihova imena su: Kanan, Fut, Selat, Nimrod, Elat, Desuat. Niti će tamo biti ikad išta kao ovo u svijeto rezano od ruku umjetnika ili ukrašeno sa slikanjem. Sad oni behu namešteni sa šiljcima i učvrščeni za obožavanje idola. To drago kamenje, između kojih bi kristal i zeleni dragulj behu donešeni iz zemlje Hevilah, i oni imahu probušen izgled. I jedan od njih bi odrezan na vrhu, a drugi kao pjegavi hrizopraz sija na njegovom rezu kao da je otkrivena voda duboko leži pod njim. I to su dragi kamenovi koje Amoriti su imali u svetištima, vrijednost čija ne može se procijeniti, jer za one koji ulaze noću svjetlo lampi nije potrebno, tako svijetlo je prirodno svijetlo od kamenja sijalo. Ali među tima jedan odrezan na probušen način i očišćen sa četkom davao je više svetla. Jer ako i jedan od Amorita bio je slijep, on bi išao i stavio svoje oči na njega i povratio vid. Te je Kenaz našao, i on pohrani ih na sakriveno dok ne sazna šta da radi s njima. I nakon ovog on ispita grupu iz plemena Manasije i oni rekoše, ''Mi smo samo oskrnavili subote Gospodnje.'' I on ispita grupu iz plemena Efraima, koji rekoše, ''Mi želimo da učinimo naše sinove i kćeri da prođu kroz vatru, da znamo akoje šta rečeno bude dokazano izravnim dokazom.'' I on upita grupu od plemena Benjamina, i oni rekoše, ''Mi smo željeli u ovom vremenu da ispitamo knjigu Zakona, da li Bog je uistinu napisao šta je u njoj ili Mojsije je učio ove stvari od sebe.''
Kazna grešnika. Dvanaest kamena.
26 I kad je Kenaz uzeo sve ove riječi i zapisao ih u knjigu i pročitao ih pred Gospodom, Bog reče mu, ''Uzmite ljude i šta je nađeno sa njima i sav njihov posjed, i stavite ih u krevet rijeke Fison i spalite ih vatrom, tako da moja ljutnja utihne od njih.'' I Kenaz reče, ''Da li da spalimo ono drago kamenje u vatri ili posvetimo ih tebi, jer mi nemamo nijedan takav?'' I Bog im reče, ''Ako Bog u njegovo vlastito ime uzme išta od stvari pod zabranom, šta će ljudi činiti? I sad vi uzmite to drago kamenje i sve šta je nađeno u knjizi, i kad uredite za narod, staviti ćete kamenje odvojeno sa knjigama, jer vatra ih ne može spaliti, i potom ja ću vam pokazati kako da ih uništite. Ali ljude i sve drugo što je nađeno, spaliti češ sa vatrom. I kad sav narod bude sakupljen, reći češ im, 'Tako će biti učinjeno sa svakim čovjekom čije srce se okrene od njegova Boga.' I nakon što je vatra spalila te ljude, tad češ postaviti na vrh planine pored novog oltara knjige i drago kamenje koje ne može biti spaljeno vatrom ili prerezano željezom ili izbrisano vodom. I ja ću zapovediti oblaku, i ići će i uzeti rosu i poslati je dole na knjige i izbrisati šta je napisano u njima, jer ne bi bile izbrisane od nijedne druge vode nego od one koja nikad nije služila ljudima. I potom ja ću poslati moju munju, i spaliti će te knjige. A u pogledu dragoga kamenja, zapovjediti ću anđelu, i on će uzeti ih i ići i staviti ih duboko u more. I ja ću narediti dubini, i ona će progutati ih, jer ne mogu ostati u svijetu, jer su uprljani idolima Amorita. I ja ću zapovjediti drugom anđelu, i uzeti će za mene dvanaest kamenova sa istoga mjesta odakle tih sedam je uzeto. Kad ih nađeš na vrhu planine gde si stavio te druge, uzeti češ ih i staviti na efod preko protiv dvanaest kamena koje Mojsije u divljini je stavio na naprsnu ploču, ti češ ih osveštati prema dvanaest plemena. I ne reci, 'Kako ću znati koji kamen je za koje pleme? Evo ja ću ti reči ime plemena zajedno sa imenom kamena, i naći češ ih ugravirane jedne preko drugog.''
I Kenaz ode i uze sve što je našao i ljude zajedno sa tim stvarima, i on sakupi sav narodk sebi ponovo i reče im, ''Evo vidjeli ste sva čuda koja je Bog otkrio nam do današnjega dana. I evo istražili smo sve koji su planirali zla djela lukavo protiv Gospoda i protiv Izraela. Bog je otkrio njih nama prema njihovim delima. I sad proklet je čovjek koji namjeri takve stvari među vama, braćo.'' I sav narod odgovori, ''Amen, amen.'' I kad je ovo rečeno, on spali sve te ljude u vatri i sve što je nađeno sa njima osim dragog kamenja.
I nakon ovog Kenaz je želio da odredi da li ili ne kamenje će biti spaljeno sa vatrom, i on baci ih u vatru. I kako su pali u vatru, vatra bi ugašena. I Kenaz uze željezni mač tako da bude slomljen, i kad mač ga je dotakao, željezo se rastopi. I nakon ovoga želio je barem izbrisati knjige sa vodom, ali kako je voda pala na njih bila se smrznula. I kad je vidio te stvari Kenaz reče, ''Blagosloveljen je Bog, koji je učinio toliko močnih djela za sinove ljudske, i on stvori Adama prvostvorenog i pokaza mu sve tako da kad Adam je grešio time, tad on je mogao odbiti mu sve te stvari ( jer ako je on pokazao im svu ljudsku rasu, oni bi imali vlast nad njima).'' I kad ovo je bilo rečeno, on uze knjige i kamenje, i stavi ih na vrh planine pored novoga oltara kako Bog mu je zapovjedio. I on uze prinos za mir i prinese žrtve na nov oltar stavljajući na njega 2000 žrtava u svemu kao celu žrtvu paljenicu na taj dan, i on i sav njegov narod zajedno proslavi veliko slavlje.
I kad iste noći Bog učini kao što je rekao Kenazu. On naredi oblaku, i on ode i uze rosu od leda iz raja i pospe na knjige i izbrisa ih. I nakon ovog anđeo dođe i spali ih. A drugi anđeo uze drago kamenje i baci ih u srce mora, i on zapovedi dubini mora i ona proguta ih. I drugi anđeo dođe i uze dvanaest kamena i stavi ih pored mjesta sa kojih su uzeti prethodnih sedam i ugravira na njima imena plemena.
I Kenaz ustane sledeće jutro i nađe tih dvanaest kamena na vrhu planine gde on je stavio prethodnih sedam. I urezano na njima je bilo tako da obris očiju je bio vidljiv na njima. A prvi kamen, na kojem je napisano ime plemena Rubena, bi kao sardius. Ali drugi kamen bio je izrezan iz bjelokosti, i tamo ime plemena Simeonovog bi ugravirano, i izgledalo je kao topaz. I na treći kamen, koji je bio kao smaragd, bio je urezan ime Levija. A četvrti kamen, na kome ime plemena Judina je bilo urezano, bi zvan kristal, i bio je kao karbunk. Ali peti kamen je zeleni kvarc, i na njemu je bilo upisano ''pleme Isahara, '' i imalo je boju safira na njemu. I gravura na šestom kamenu (kao hrisopras) bio je išaran raznim bojama, i bi napisano na njemu ''pleme Zebulona,'' i bio je kao jaspis. A urezanje na sedmom kamenu je sijalo i pokazivao se kao da je držao vodu dubina, i bi napisano na njemu ime plemena Danova, i bio je kao ligur. Osmi kamen je bio izrezan iz dijamanta, i bilo je tamo napisano ime olemena Naftalija, i bio je kao ametist. I urezanje na devetom kamenu je probušeni rad sa Planine Ofir, i tamo bi napisano ''pleme Gad, '' i bio je kao ahat. I urezanje na desetom kamenu bilo je izdubljeno, i imalo je izgled kamena iz Temana, i tamo bi napisano ''pleme Ašera, '', i bilo je kao hrisolit. I jedanaesti kamen je bio uzet iz Libana, i bi na njemu napisano ime plemena Josifa, i bio je kao beril. I dvanaesti kamen je bio izrezan sa visina Ziona, i bi napisano na njemu ''pleme Benjamin,'' i bio je kao oniks.
I Bog reče Kenazu, ''Uzmi to makenje i stavi ga u kovčeg zavjeta Gospodnjeg zajedno sa pločama zavjeta koje sam dao Mojsiju na Horebu, i one će ostati tamo dok Jahel, koji će izgraditi kuću u moje ime, će ustati, i tad on će ih namjestiti preda mnom na dva heruvima, i oni će biti preda mnom kao spomen na kuću Izrael. I kad su grehovi moga naroda dostigli punu mjeru i neprijatelji počeli da imaju moč nad mojom kućom, Ja ću uzeti to kamenje i prijašnje kamenje zajedno sa tablicama, i pohraniti ću ih na mjesto sa kojeg su uzeti u početku. I oni će biti tamo dok se Ja sjetim svijeta i posjetim kuću onih koji nastanjuju zemlju. I tad ću uzeti te i mnoge druge bolje nego oni su od gdje oko nije vidjelo niti uho čulo i nije ušlo u srce čovjeka, dok se ne dogodi u svijetu. I pravednima neće nedostajati svjetlosti sunca ili mjeseca, jer svjetlo tog najdragocenijeg kamenja će biti njihovo svetlo.'' I Kenaz ustade i reče, ''Evo koliko mnogo dobra Bog je učinio nad ljudima, ali zbog njihovih grehova oni su lišeni svih tih stvari. I sad danas ja znam da rasa ljudi je slaba i njihov život bi trebao biti ubrojan kao ništa.'' I kad je rečeno ovo, on uze kamenje od mjesta gde bi položeno. I kad ih uze, bilo je kao kad bi svijetlo sunca bilo posuto preko njih i zemlja blistala od njihova svetla. I Kenaz stavi ih u kovčeg zavjeta Gospoda sa pločama kako mu je bilo zapoveđeno, i oni su tamo do današnjega dana.
Pobjeda Kenaza
27 I nakon ovoga on naoruža tri stotine hiljada ljudi iz naroda, i on ode i bori se sa Amoritima. I on udari prvog dana osam stotina hiljada ljudi, i na drugi dan on ubi pet stotine hiljada. I na treći dan neki ljudi iz naroda buniše se protiv Kenaza, govoreći, ''Evo sad Kenaz sam je zauzet u svom domu sa svojom ženom i njegovim priležnicama, i on šalje nas u borbu tako da budemo uništeni pred našim neprijateljima.'' I kad čuše ove rijeći, sluge Kenaza javiše mu to. I on zapovedi zapovedniku pedesetorice, i on dovede trideset i sedam ljudi od njih koji su bili njegovi klevetnici, i on zaključa ih u zatvor. Ovo su njihova imena: Letuz, Betul, Efal, Dalma, Anaf, Desak, Besak, Getel, Anael, Anazim, Noak, Kehek, Boaz, Obal, Iabat, Enat, Beat, Zelut, Efor, Esent, Defaf, Abidan, Esar, Moab, Duzal, Azat, Felak, Igat, Zefal, Elisor, Ekar, Zebat, Sebet, Nesah, Kere. I kad zapovednik pedesetine zaključa ih prema zapovesti Kenaza, Kenaz reče, ''Kada Bog bude činio spasenje za svoj narod mojim rukama, tada ću kazniti te ljude.''
I kad je rekao ovo, Kenaz zapovedi zapovedniku pedesetine, govoreći, ''Idi i izaberi od mojih slugu tri stotine ljudi i konja istoga broja, i ne daj da iko od naroda zna čas u koji ja izlazim u borbu, samo u kojigod čas ja ti kažem, pripremi ljude, tako da oni budu spremni čak po noću.'' I Keneaz posla izaslanike kao uhode da vidi gde glavni dio logora Amorita je bio. I izaslanici odoše i u njihovu uhođenju vidješe da glavni dio logora Amorita je raspoređen na liticama i da oni planiraju da dođu i da se bore protiv Izraela. I izaslanici se vratiše i izvijestiše ovo njemu. I Kenaz i tri stotine konjanika sa njim ustaše po noći, i on uze trube u svoju ruku i poče da ide dole sa tri stotine ljudi. I kad se on približio logoru Amorita, on reče svojim slugama, ''Ostanite ovdje. Ja ću ići dole sam pogledati na logor Amorita. I ako ja zatrubim, možete doći dole, ali ako ne, ne tražite me tamo.''
I Kenaz ode dole sam. I prije nego je otišao dole i molio i rekao, ''Gospod Bog naših otaca, je pokazao tvome slugi čuda koja si ti spreman da učiniš po smislu saveza u poslednje dane. I sad pošalji jedno od tvojih čuda tvome slugi, i ja ću boriti se sa tvojim neprijateljima kako bi oni i svi narodi i tvoj narod znao da Gospod ne spašava po smislu velike vojske ili snagom konjanika. Kako bi oni znali znak izbavljenja koje češ ti učiniti sa mnom danas! Evo ja ću povući moj mač iz korica, i sijati će u logoru Amorita. I ako Amorićani prepoznaju da sam ja Kenaz, Ja znam da si ih predao u moje ruke. Ali ako me ne prepoznaju i misle da sam netko drugi, ja ću znati da me nisi uslišio već me izručio mojim neprijateljima. Jer čak ako budem predan smrti, Ja znam da Gospod me nije čuo zarad mojih greški i predao me neprijateljima. Ali on neće uništiti svoje nasleđe mojom smrću.''
I on ode napred nakon što se molio, i čuo je mnoge Amorite da govore, ''Ustanite, hajde da se borimo protiv Izraela. Jer mi znamo da naše svete nimfe su tamo s njima, i oni će izručiti ih u naše ruke.'' I Kenaz usta, i duh Gospodnji obuhvati ga, i on povuče svoj mač. I kad je njegovo svetlo zasjalo nad Amoritima kao munja, oni vidješe i povikaše, ''Nije li ovo mač Kenaza koji je ranio mnoge od nas, i riječ koju smo govorili je istinita jer svete nimfe su izručile ga u naše ruke? I evo sad ovaj dan će biti dan slavlja za Amorite, jer naš neprijatelj je predan nama. Sad zato ustanimo, i hajde da svaki opaše sebe sa mačem i započne borbu.'' I kad Kenaz ću ove riječi, on je bio odjenut duhom moči i bio je promenjen u drugoga čovjeka, i on ode dole do logora Amorita i poče da ih udara. Ali Gospod posla pred njim anđela Ingetela, koji je zadužen za skrivene stvari i radi nevidljivo, i drugi močan anđeo mu je pomagao. I Ingetel udari Amorite sa sljepilom tako da, kad svaki vidje svoga bližnjeg, oni misliše da oni behu neprijatelji i oni ubijaše jedan drugog. I Zeruel anđel koji je nadmočan u vojnoj moči, držao je ruke Kenaza da ne padnu. I Kenaz ubi četrdeset pet hiljada ljudi Amorita. A oni su ubijali jedan drugog, i četrdeset pet hiljada ljudi pade. I kad Kenaz je ubio tako velik broj, on je želio da pusti svoje ruke od mača, jer zaglavile su se u dršci mača i nisu mogle odpustiti, i njegova desna ruka uze moč mača. I tad neki od Amorita preživjeli pobjegoše u planine. A Kenaz je tražio kako bi oslobodio svoju ruku, i gledao okolo, on vidje svojim očima Amorićana u bijegu, i on ga zaustavi i reče, ''Ja znam da su Amoriti uništeni, i sad pokaži mi kako da odpustim svoju ruku od ovoga mača, i ja ću te pustiti.'' I Amorit reče, ''Idi i uzmi čoveka od Jevreja, i ubij ga, i dok je njegova krv još vrela, stavi svoju ruku ispod, kad primiš krv, tvoja ruka će biti odpuštena.'' I Kenaz reče, ''Tako bio živ Gospodin, jer da si rekao, 'Uzmi čoveka od Amorita,'ja bih uzeo jednog od ovih i spasao te. Ali jer si rekao 'od hebreja' i tako pokazao svoju mržnju, tvoje vlastite riječi će biti protiv tebe i, kako si rekao, tako ću ti i učiniti.'' I kad je rekao te riječi, Kenaz ubi ga, i dok je njegova krv još bila topla, on stavi ruku ispod, i kad je primio, ona bi odpuštena. I Kenaz ostavi tamo i skine njegovu odeću i baci sebe u rijeku i opra se. I od dođe ponovo, promeni odeću, i vrati se svojim slugama. Ali Gospod posla na njega dubok san po noći, i oni spavahu i nisu znali djela koja je Kenaz učinio. I Kenaz dođe i probudi ih od sna, i oni gledahu ga i vidjeđe svojim očima, i gle polje je bilo puno tijela, i oni behu zapanjeni i pogledađe jedan drugog. I Kenaz reče njima, ''Zašto ste začuđeni? Je li put ljudi kao put Gospodnji? Jer između ljudi velik broj prevlada, ali s Bogom kako god on odluči. I tako ako Bog želi da spase ove ljude mojom rukom, zašto ste začuđeni? Ustanite, i svaki od vas neka opađe svoj mač, i mi čemo ići kući našoj braći.
I kad sav Izrael ču o izbavljenju koje je izvršeno rukama Kenaza, sav narod izađe zajedno da ga srete i rekoše, ''Blagosloven da je Gospod koji te učinio vođom među svojim narodom i koji je pokazao da šta ti je rekao je bilo vredno verovanja, i šta smo čuli rečju, sad smo videli, i djelo Božje riječi je objavljeno.'' I Kenaz reče njima, ''Pitajte vašu braću, i neka vam kažu koliko su muke imali sa mnom u borbi.'' I oni ljudi koji behu s njim rekoše , ''Tako živ bio Gospod, mi se nismo borili niti smo čak znali išta osim, da kad smo bili probuđeni, mi videsmo polje puno tijela. '' I narod odgovori, ''Sada znamo da Gospod je odlučio da spase svoj narod, njemu ne treba veliki broj već samo svetost.''
I Kenaz reče zapovedniku pedesetirice koji behu zaključali one ljude u zatvor, ''Dovedite te ljude ovamo, i mi čemo čuti njihove reći.'' I kad ih je doveo, Kenaz im reče, ''Recite mi šta ste videli tako da gunđate o meni među narodom.'' Oni rekoše, ''Zašto pitaš nas? Sad zato zapovedi da budemo spaljeni sa vatrom, jer nismo umrli za ovaj greh o komu govorimo sad već za prijašnji u koji besmo upleteni. Ti ljudi učiniše priznanje i behu spaljeni za njihove grehe. Jer kad smo se pridružili u njihovom grehu, govoreći, 'Možda nas narod neće pronaći, ' i tad bi izbegosmo narod. Ali ispravno smo učinili javni primer u našim gresima, u čemu smo pali ogovarajući te.'' I Kenaz reče, ''Ako stoga vi svedočite protiv sebe, kako ću imati milosti na vas?'' Kenaz odredi da budu spaljeni u vatri i bačen njihov prah u korito rijeke Fison, gde je bacio onaj velik broj grešnika. I Kenaz je vladao narodom pedeset sedam godina, i bio je strah među svim njegovim neprijateljima svih dana.
Zavjet Kenaza. Njegova vizija i smrt.
28 I kad su se dani Kenaza približili za njega da umre, on posla i pozva sve njih i Jabisa i Finehasa dva proroka i Fineja sina Eleazara sveštenika, i on im reče, ''Evo sad Gospod je pokazao meni njegova čuda da on je spreman da učini za svoj narod u poslednjim danima. I sad ja ću ustanoviti ,oj zavjet sa vama danas tako da vi ne napustite Gospoda vašega Boga nakon moga odlaska. Jer vi ste videli sva čuda koja su došla na one koji su grešili i šta oni objaviše u priznanju njihovih grehova slobodno, ili kako Gospod Bog ih je uništio jer su prestupili njegov savez. Sad zato poštedite one iz svog doma i vašu decu, i stojte na putevima Gospodina vašega Boga da ne bi Gospod uništio njegovo vlastito nasljedstvo.
I Finej sin Eleazara sveštenika reče, '' Ako Kenaz vođa i proroci i starješine zapovijedaju, govoriti ću riječ koju sam čuo od moga oca kada je umirao, i neću šutjeti o zapovesti koju je on zapovijedio mi dok je njegova duša odilazila.'' I Kenaz voša i proroci rekoše, ''Govori, Finej. Treba li tko govoriti prije sveštenika koji čuva zapovijesti Gospoda našega Boga, naročito kad istina izlazi iz njegovih usta i sija iz svjetla njegova srca?'' I tad Finej reče, ''Dok je moj otac umirao, on je zapovijedio mi, govoreći, 'Ove riječi reći češ sinovima Izraela, ''Kad biste sakupljeni zajedno na skupštini, Gospod pojavi mi se ti dana prije u snu po noći i reče mi, 'Evo vidio si i također tvoj otac prije tebe koliko sam se mučio među mojim narodom. Ali nakon tvoje smrti ovaj narod će ustati i pokvariti svoje puteve i okrenuti se od mojih zapovijesti, i ja ću biti veoma ljut na njih. Ali ću se sjetiti toga vremena koje je bilo ranije prije stvaranja svijeta, vremena kada čovjek nije postojao i nije bilo zlobe u njemu, kad ja rekoh da svijet će biti stvoren i oni koji će doći na njega će me slaviti. I ja bih posadio veliki vinograd, i od njega odabrao biljku, i brinuo bih o njoj i prozvao je svojim imenom, i bila bi moja zauvijek. Kad ja učinih sve stvari koje sam rekao, međutim moja biljka koja bi zvana mojim imenom nije me prepoznala kao svog sejača, već je uništila svoj sopstveni plod i nije rađala svoje plodove meni.'''' I to je što moj otac zapovijedi mi da kažem ovom narodu.'' I Kenaz i starješine i sav narod podigoše svoje glasove i plakaše velikom tugom do večeri i rekoše, ''Hoče li Pastir uništiti svoje stado zarad ikojeg razloga osim što je grešio protiv Njega? I sad on je onaj koji će nas poštedjeti nas zarad izobilja svoje milosti, jer se trudio veoma među nama.''
I kad su oni sjeli, sveti duh dođe na Kenaza i prebivao je u njemu i stavi ga u zanos, i on poče da prorokuje, govoreći, ''Evo sad vidim čemu se nisam nadao, jer vidim da nisam razumevao. Čujte sad, vi koji stanujete na zemlji, baš kao oni koji stoje na njemu prorokovaše preda mnom i videše ovaj čas čak prije nego što se zemlja pokvarila, tako da svi vi koji stanujete u njoj znate proroštva koja su unaprijed utvrđena. Evo sada vidim plamenove koji ne gore, i čujem izvore podignute iz sna za kojih nema osnova, i ne vidim ni vrhove planina niti krov nebesa, već sve nema izgled i nevidljivo je i nema mesta nigdje. I iako moje oko ne zna šta vidi, moje srce će nači šta će reći. Sad od plamena za koga sam video da ne gori, ja videh i gle iskra dođe i, kako je bila, položi sebe na pod. I pod je bio nalik na paukove krugove, u obliku štita. I kad ovaj osnov bi namješten, gle tamo bi uzburkana od tog izvora, kako je bila, kipuća pjena, i promenila se u drugi osnov, kako je bila. Sad između gornje osnove i niže tamo dođe od svetla sa nevidljivog mesta, kako bi, slike ljudi, i oni behu hodali okolo. I gle glas je govorio, ''Ovo će biti osnova (zadužbina) za ljude, i oni će živjeti tu između 7000 godina. I niži osnov bi od čvrstog materijala, ali gornji bi od pjene. I oni koji su išli od svetla nevidljivog mesta, oni će biti oni koji imaju ime 'čovjek.' I kad on bude grešio protiv mene i vreme bude ispunjeno, iskre će biti ugašene i izvor će stati, i tako oni će biti promenjeni.''
I kad Kenaz je rekao ove reći, on bi probuđen, i njegova osjetila mu se vratiše. Ali on nije znao šta je rekao ili šta je video. Ali ovo samo on reče narodu: '' Ako odmor pravednika nakon što je umro je kao ovo, mi moramo umreti pokvarenome svijetu kao da ne vidimo grehe.'' I kad je rekao ove reči, Kenaz umrije i zaspa sa svojim ocima. I narod je tugovao za njim trideset dana.
Zebul
29 I potom narod odredi nad sobom kao vođu Zebula. U to vrijeme on sakupi narod i reče im, ''Evo sada mi znamo sve muke koje je Kenaz činio za nas u danima njegova života. I sad ako je on imao sinove, oni bi trebali vladati narodom. I budući da je ostavio samo kćeri, neka one prime veće nasljedstvo mežu narodom, jer njihov otac tokom svoga života odbijao je da da išta njima da on ne bi bio zvan škrt i pohlepnim.''
I ljudi rekoše, ''Čini sve šta je ugodno u tvojim očima.'' A Kenaz je imao tri kćeri, čija imena behu: prvorođena Etema, druga Feila, treća Zelfa. I Zebul dade prvorođenojsve što je bilo okolo zemlje feničana, a drugoj dade maslinov gaj Ekrona, ali trećoj on dade obradivu zemlju koja bi okolo Ašdoda. I on dade im muževe, to je, prvorođenoj Elisefana, drugoj Odihela, a trećoj Doela. Sad u tim danima Zebul je utvrdio riznicu za Gospoda i rekao je narodu, ''Evo ako iko želi da posveti zlato i srebro Gospodu, neka donese ga u riznicu Gospoda u Šilohu, samo ne dajte ikome tko ima išta što pripada idolima da želi da posveti u riznicu Gospodina, jer Gospodar ne želi odvratnosti stvari pod zabranom da ne bi uznemiravao skup Gospodnji. Jer gnjev koji je prošao je dovoljan.'' I sav narod, od ljudi do žena, donesoše koje god zlato i srebro njihovo srce je željelo. I sve što bi doneseno bi izvagano, dvadeset talenata zlata i dve stotine i pedeset srebra. I Zebul je sudio ljudima dvadeset i pet godina. I kad je navršio svoje vreme, on posla i pozva zajedno sav narod i reče, ''Evo sada ja idem da umrem, gledajte za svedočanstvo koje naši prethodnici su ostavili kao svedoke, i ne dajte svome srcu da bude kao valovi mora. Već kao valovi mora što razumiju ništa osim šta je u moru, tako neka vaše srce razmišlja ništa drugo osim šta pripada Zakonu.'' I Zebul zaspa sa svojim ocima, i bi sahranjen u grobnici njegova oca.
Debora
30 Tad sinovi Izraela nisu imali ikoga da odrede sebi za sudiju, i njihovo srce klonu, i oni zaboraviše obećanje i sagriješiše puteve koje Mojsije i Jošua sluge Gospodnje su zapovidile im, i oni behu zastranili za kćerima Amorita i služahu njihovim bogovima. I Gospod bi ljut na njih i posla svoga anžela i reče, ''Evo ja sam izabrao jedan narod iz svakoga plemena zemlje, i rekoh da moja slava će prebivati u ovomu svijetu sa njima, i ja poslah njima Mojsija moga slugu, koji bi objavio moje zakone i odredbe, i oni pogriješiše moje puteve. I evo sad ja ću podići njihove neprijatelje, i oni će vladati nad njima. I tad sav narod će reći, 'Jer smo sagriješili puteve Božje i naših otaca, zarad ovog ove stvari su došle na nas.' I žena će vladati nad njima i osvijetliti ih za četrdeset godina.'' I nakon ovoga Gospod podiže protiv njih Jabina kralja Hazara, i on poče napadati ih. I on je imao Siseru zapovednika njegove vojske, koji je imao osam hiljada gvozdenih kočija, i on dođe do Gore Jefremove i napade narod. I Izrael ga se bojao veoma, i ljudi se nisu mogli odupirati svih dana Sisere. I kad Izrael je bio teško ponižen, svi sinovi Izraela se sakupljahu zajedno do planine Judine i rekoše: ''Mi govorimo da smo mi blagosloveniji nego drugi narodi, a evo sad smo poniženi više od svih naroda tako da ne možemo živjeti u vlastitoj zemlj i naši neprijatelji imaju moč nad nama.I sad tko je učinio sve ove stvari nama? Nisu li naša vlastita zla dela, jer smo napustili Gospoda naših otaca i hodali ovim putevima koji nam nisu koristili? I sad dođite, hajde da postimo sedam dana, od čovjeka do žene i od najmanjeg do djeteta koje siše. I tko zna, možda Bog bude pomiren sa svojim nasleđem tako da ne uništi lozu svoga vinograda.
I kad je narod postio sedam dana i sjedio u kostrijeti, Gospod posla njima sedmi dan Deboru, koja reče njima, ''Može li ovca da bude ubijena i da odgovori koljaču? Ali i koljač i zaklani su tihi iako on je tužan nad njima. I sad vi ste kao stado pred Gospodom, i on vodi vas u visinu oblaka i postavlja anđele ispod vaših stopala i ustanovljava za vas Zakon i zapoveda vam putem proroka i popravlja vas kroz vođe i pokazao vam ne malo čuda, i zarad vas je zapovjedio zvijezdama, i ona stajahu čvrsto u svojim dodeljenim mestima, i kad tvoji neprijatelji dođoše protiv vas, on je kišio spuštajući tuču kamenje na njih i uništio ih. I Mojsije i Jošua i Kenaz i Zebul su vam zapovedali, i vi ih niste slušali. Jer dok ovi behu živi, vi pokazaste sebe kao da služite svoga Boga, ali kad ovi umreše, vaše srce također umrije. I vi postaste kao železo bače no u vatru, koje je rastopljeno od vatre posta kao voda, ali kad izađe iz vatre vrača se u tvrdoču. Tako i vi, dok su oni koji su vas upozoravali palili vas, vi ste bili naučeni stvari, ali nakon što ste umrli vi zaboraviste sve. I evo sad Gospod će sažaliti se na vas danas, ne zarad vas već radi zavjeta koji on utvrdi sa vašim ocima i zakletve kojom se zakleo da ne napusti vas zauvek. (Znaj, međutim, da nakon mog odlaska vi čete početi grešiti opet do kraja vaših dana). Na račun ovoga Gospod će činiti čuda među vama i predati vaše neprijatelje u vaše ruke. Jer naši oci su mrtvi, ali Bog koji je utvrdio zavjet s njima je živ.''
Poraz i smrt Sisere
31 I Debora posla i pozva Barakam i ona reče mu, '' Ustani i opaši svoje slabine kao čovek, i idi dole i napadni Siseru, jer ja vidim zvijezde kako menjaju svoj smer i spremne su za borbu na tvojoj strani. Također vidim munje koje ne mogu se pokrenuti iz njihova smjera da idu napred da spriječe djela kočija onih koji slave u moči Sisere, koji govori, 'Ja idem dole da napadnem Izrael sa mojim močnim oružjem, i ja ću podijeliti njihov plijen među mojim slugama, i uzeti ću za sebe lijepe žene kao priležnice. I zarad ovoga Gospod je rekao o njemu da ruka slabe žene bi ga napala i djevojke bi uzele njegov plijen i čak on bi pao u ruke žene. I kad Debora i narod i Barak odoše dole da sretnu neprijatelje, odmah Gospod pomjeri kretanja njegovih zvezda. I on reče im, ''Požurite i idite, jer vaši neprijatelji padaju na vas, i zbunite njihove ruke i slomite moč njihovih srca, jer ja sam došao da moj narod može da prevlada. Jer iako je moj narod grešio, ali ja ću imati milosti na njega.'' I kad ove reči su rečene, zvezde odoše kako im je naređeno i spališe njihove neprijatelje. I broj onih sakupljenih u jednom času i ubijenih bio je 90 puta 97000 ljudi, ali oni nisu uništili Siseru, jer tako im je bilo naređeno.
I kad Sisera, sjedeči na konju, je umakao da spase svoj život, Jael žena od Hebera Kenita ukrašavala je sebe i otišla da ga srete, a žena je bila veoma lijepa u pojavi. I ona ga vidje i reče mu, ''Idi unutra i uzmi nešto hrane i spavaj do večeri, ja ću poslati moje sluge sa tobom. Jer ja znam da ti ćeš se sjetiti mene i uzvratiti mi uslugu.'' I Sisera uđe, i kad vidje ruže rasute na krevetu, on reče, ''Ako sam ja spašen, ja ću ići mojoj majci, i Jael će biti moja žena. I nakon ovoga Sisera je bio žedan i reće Jaeli, ''Daj mi malo vode, jer sam slab i moja duša gori plamenom koji sam vidio u zvijezdama.'' I Jael reče mu, ''Odmori se još malo, i tad češ piti.'' I kad Sisera je spavao, Jael ode do stoke i uze mlijeka od njih. I dok je muzla, ona reče, ''I sad budi mudar, Gospode, kad si pripisivao svakomu plemenu ili rasi na zemlji. Nisi li izabrao Izrael sam i volio ga i nijednu životinju osim ovna koji ide naprijed i vodi stado? I tako pogledaj i vidi da Sisera je učinio plan i rekao, ''Ići ću i kazniti stado Svemočnoga.' I ja ćuuzeti od mlijeka ovih životinja kojim si zavolio svoj narod, i ići ću i dati im da piju. I kad se napije, biti će bez pažnje, i potom ću ga ubiti. Ali ovo će biti znak da ti radiš sa mnom, Gospode, da, kad užem dok Sisera spava, on će ustati i pitati me ponovo i opet, govoreći, 'Daj mi vode da pijem, ' tad ću znati da moja molitva je uslišena.''I kad Jael se vrati i uđe, Sisera bi probuđen i reče joj, ''Daj mi da pijem, jer gorim užasno i moja duša je u plamenu.'' I Jael uze vina i pomiješa ga sa mlijekom i dade u da pije. I on popi i ode spavati. A Jael uze kolac u njenu levu ruku i priđe mu govoreći, ''Ako Bog će učiniti ovaj znak sa mnom, znati ću da Sisera je pao u moje ruke. Evo ja ću ga zbaciti dole na zemlju sa kreveta na kojemu spava, i ako on ne osjeti, znati ću da je predan.'' I Jael uze Siseru i gurnu ga na zemlju sa kreveta. Ali on nije osjetio, jer je bio veoma pijan. I Jael reče, ''Ojačaj me danas, Gospode, moju ruku zarad tebe i tvog naroda i onih koji se uzdaju u tebe.'' I Jael uze kolac i stavi ga pored očiju i udari ga čekićem. I dok je umirao, Sisera reče Jael, ''Evo bol me obuzela, Jael, i umirem kao žena.'' I Jael mu reče, ''Idi, hvali se pred svojim ocem u paklu i reci mu da si pao u ruke žene.'' I čineći ovo ona ubi ga i ostavi njegovo tijelo tamo dok Barak se ne vrati. A Siserina majka se zvala Temeh, i ona posla riječ svojim gospođama , govoreći, ''Dođite i idemo zajedno da sretnemo moga sina, i vi čete vidjeti kćeri jevreja koje moj sin će dovesti ovamo za sebe kao priležnice.'' A Barak se vrati tjerajući Siseru i bio je veoma razočaran jer ga nije našao. Jael izađe da ga srete i reče, ''Dođi, uđi, ti blagosloven od Boga, i ja ću ti predati tvoga neprijatelja koga si progonio ali nisi našao.'' I Barak uže i nađe Siseru mrtvog i reče, ''Blagosloven da je Gospod, koji je poslao svoj duh i rekao, 'U ruke žene Sisera će biti predan.''' I izgovorivši ove riječi on odsiječe Siserinu glavu i posla je njegovoj majci i dade poruku njoj, govoreći, ''Primi svoga sina, komu si nadala se vidjeti ga kako se vrača sa plijenom.''
Himna Debore
32 Tad Bebora i Barak sin od Abina i sav narod zajedno zapeva himnu Gospodu u taj dan, govoreći, ''Evo Gospod je pokazao nam njegovu slavu sa visine, kao što je učinio u visini nebeskih mjesta kada posla svoj glas da zbuni jezike ljudi. I on izabra naš narod i uze Abrahama našega oca iz vatre i izabra ga nad svom njegovom braćom i držao ga od vatre i oslobodio ga od kamenih blokova određenih za izgradnju kule. I on dade mu sina na kraju njegove stare dobi i uze ga iz neplodne utrobe. I anđeli behu ljubomorni na njega, i molitvene sile zavidjehe mu. I budući da su bile ljubomorne na njega, Bog mu reče, 'Ubij plod tvoga tijela za mene, i ponudi za mene žrtvu koja ti je data od mene. I Abraham nije raspravljao, već namjesti je odmah. I kako je odilazio, on reče svome sinu, 'Evo sad, moj sine, ja prinosim tebe kao žrtvu i predajem te u ruke koje su te dale meni.' Ali sin reče ocu, 'Čuj me, oče. Ako jagnjeiz stada je prihvačeno kao žrtva Gospodu sa ugodnim mirisom i ako za zla dela ljudi životinje su određene da budu ubijene, ali čovjek je određen da nasledi svijet, kako onda ti kažeš meni, ''Dođi i naslijedi život bez granice i vrijeme bez mjere''? Sad nisam li rođen u svijet da budem prinesen kao žrtva njemu koji me stvori? A moja blagoslovenost će biti iznad sviju ljudi, jer ništa neće biti kao ovo, i o meni će budući naraštaji biti upućivani i kroz mene ljudi će razumevati da Gospod je učinio dušu ljudi vrijednom da bude žrtvovana.' I kad je on prinio svoga sina na oltar i svezao njegove noge tako da ga ubije, Svemočni požuri i posla napred svoj glas sa visine govoreći, 'Ti nečeš ubiti svoga sina, niti češ uništiti plod tvoga tijela. Jer sad ja sam se pojavio tako da ti otkrijem ti one koji te ne znaju i zatvorio sam usta onih koji su uvek govorili zlo protiv tebe. Sad tvoj spomen će biti preda mnom uvek, i tvoje ime i njegovo ostati će od jedne generacije drugoj.
'' I on dade Isaku dva sina, oboje također iz utrobe koja je bila zatvorena. I njihova majka je bila tad u trećoj godini njenog braka, i neće se dogoditi na ovaj način nijednoj ženi, niti će se ijedna žena hvalisati. Ali kad njen muž priđe joj u trećoj godini, njemu će biti rođena dva sina, Jakov i Ezav. I Bog je volio Jakoba, ali je mrzio Ezava zarad njegovih dela. I u staroj dobi njihova oca Isak blagoslovi Jakova i posla ga u Mezopotamiju, i tamo on posta otac dvanaest sinova. I oni odoše dole u Egipat i stanovahu tamo.
''I kad njihovi neprijatelji su činili sa njima zlo, narod je plakao Gospodu, i njihova molitva bi uslišena, i on izvede ih od tamo i dovede ih do Planine Sinaj i izvede za njih osnov razumevanja koji je pripravio od stvaranja svijeta. I tad kada temelji sveta behu pomereni, nebeske sile su ubrzale svijetljenje njihovih smjerova, i vetrovi donesoše glas iz svojih odaja, i zemlja bi udarena iz svoga osnova, i planine i litice drhtaše na njihovim spojevima, i oblaci podigoše njihove poplave protiv plamenova vatre tako da ne spale svijet. Tad bezdan bi podignut od svojih mnogih izvora, i svi valovi mora se sakupiše zajedno. Tad Raj davao je miris plodova, i kedri Libana behu udareni od njihova korijena, i zvijeri poljske behu pomerene u njihovim stanovima u šumi, i sva njegova stvorenja dođoše zajedno da vide Gospoda koji utvrđuje zavjet sa sinovima Izraela. I sve što je Svemočni rekao, ovo on je gledao, imajući Mojsija njegovoga voljenoga kao svedoka.
''I kad on je umirao, Bog utvrdi za njega mjesto i pokaza mu tad šta mi sada imamo kao svedoke, govoreći, 'Neka bude kao svedočanstvo između mene i tebe i mog naroda nebesa u koja ti ulaziš i zemlji na kojoj ti hodiš do sad. Jer sunce i mjesec i zvijezde su sluge tebi. I kad Jošua usta da vlada narodom, na dan kada se borio sa neprijateljima, večer dođe dok je bitka još se odvijala. Jošua reče suncu i mjesecu, 'Vi koji ste učinjeni slugama između Svemočnoga i njegovih sinova, evo bitka još traje, i da li napuštaš svoju dužnost? Zato stoj još danas i daj svetla njegovim sinovima i tamu njegovim neprijateljima.' I oni učiniše tako.
''I sad u te dane Sisera ustade i porobi nas. I mi plakasmo Gospodu, i on zapovedi zvezdama i reče, 'Odlazite sa svojih položaja i spalite moje neprijatelje tako da oni znaju moju moč.' I zvijezde siđoše dole i napadoše njihov logor i čuvaše nas bez ikog napora. Tako mi nečemo prestati pevati slave, niti će naša usta utihnuti u izgovaranju njegovih čuda, jer on se setio i svojih nedavnih i davnih obečanja i pokazao njegovu sačuvanu moč nama. I tako Jael je uzdignuta među ženama, jer ona sama je učinila pravi put ka uspjehu ubijajući Siseru sa vlastitim rukama.
''Idi , zemljo, idi, nebesa i munje, idite, anđeli nebeskih sila, idite i recite očevima u njihovim odajama duša i recite, ' Svemočni nije zaboravio ni najmanje obećanja koje je utvrdio sa nama, govoreći, ''Mnoga čuda ću ja učiniti za vaše sinove.'' I sad od ovog dana dalje neka bude znano da, štagod Bog je rekao meni, on će učiniti, ove stvari on će učiniti, čak ako čovjek zakasni u slavljenju Boga. Ali ti , Debora, pevaj hvale, i neka milost svetoga duha probudi se u tebi, i počne da slavi dela Gospodnja, jer neće opet ustati takav dan u koji zvezde su udružene zajedno i napadaju neprijatelje Izraela kako im je zapoveđeno. I on ovoga časa, ako Izrael padne u nevolju, on će pozvati se na te svedoke zajedno sa tim slugama, i oni će formirati izaslanstvo Svevišnjemu, i on će se sjetiti tog dana i poslati moč spasenja svoga saveza. A ti, Debora, počni da kazuješ šta si videla u polju, kako su ljudi hodali okolo i išli pravo u sigurnosti zvezda koje su se borile za njih. Raduj se, zemljo, nad onima koji stanuju u tebi, jer znanje Gospodnje koje gradi kulu među vama je sada. Ne nepravedno Bog te uze od rebra prvostvorenog, znajući da njegovo rebro Izrael će biti rođen. Tvoje oblikovanje će biti svedočanstvo šta je Gospodar učinio svome narodu. Čekaj, tvoje sate dana, i ne želi da žuriš, kako bi mi objavili da naše misli mogu ići pravo, jer noć će biti nad nama. Biti će kao noć kad Bog ubi prvorođene od egipćana za svoje prvorođene. I tad ću prestati svoju pesmu, jer vreme je spremno za njegov pravedan sud. Jer ja ću pevati himnu njemu u obnovi stvaranja. I ljudi će se sjetiti njegove moči spasenja, i to će biti svedočanstvo za to. I neka more sa svojim bezdanom bude svedok, jer ne samo da ga je Bog isušio pred ocima, već također je preusmerio zvijezde, od njihova položaja i napao naše neprijatelje.''
I kad Debora završi svoje riječi, ona zajedno sa narodom ode u Šilo, i prinesoše žrtve, i pevahu uz pratnju truba. I kad su pevali i žrtve bile prinesene, Debora reče, ''I ovo će biti kao svedočanstvo truba između zvezda i njihovog Gospoda.'' I Debora siđe od tamo i sudila je Izraelu četrdeset godina.
Oproštaj i smrt Deborina
33 I kad se dani njene smrti se približili, ona ode i sakupi sav narod i reče im, ''Čujte sad, moj narode. Evo ja vas upozoravam kao žena Božja i prosvetljujem vas kao jedna od žena, i slušajte me kao vašu majku i čuvajte moje riječi kao ljudi koji će također umrijeti. Evo ja idem danas mojim putem tijela, na koji čete vi također ići. Samo upravite svoje srce Gospodu vašemu Bogu tokom vremena vašega života, jer nakon vaše smrti vi se ne možete pokajati za one stvari u kojima živite. Jer tad je smrt zapečaćena i dovedena do kraja, i mjera i vrijeme i godine su se vratila njihovom ulogu. Jer čak ako tražite da činite zlo nakon vaše smrti, vi ne možete, jer želja za grešenjem će prestati i zao podsticaj će izgubiti svoju moč, jer čak pakao neće povratiti šta je primio i položio dok ne bude traženo od njega od onog koji je položio u njega. Sad zato, moji sinovi, slušajte moj glas, dok imate vremena života i svjetlo Zakona, učinite pravim svoje puteve.'' I dok je Debora govorila ove riječi, sav narod je podigao svoj glas i plakao i rekao, ''Evo sad, Majko, ti češ umreti, i komu predaješ svoje sinove koje ti ostavljaš? Moli zato za nas, i nakon tvoga odlaska tvoja duša će biti svjesna nas zauvek.'' I Debora odgovori i reče narodu, ''Dok čovek je još živ on može moliti za sebe i za svoje sinove, ali nakon njegova kraja on ne može moliti ili biti svjestan ikoga. Zato ne nadajte se u vaše očeve. Jer oni vam neće koristiti sve dok ne budete kao oni. Ali tad ćete biti kao zvezde nebeske, koje su sad otkrivene među vama.'' I Debora umrije i zaspa sa njenim ocima i bi sahranjena u gradu njenih otaca. I narod je tugovao za njom sedamdeset dana, i dok su oni naricali za njom, oni rekoše ove riječi kao tužaljku:
''Evo stradala je majka Izraela,
Svetica koja je vodila kuću Jakova,
Podigla je ogradu oko svoga naraštaja,
I njen naraštaj će tugovati nada njom.''
I nakon njene smrti, zemlja je imala odmor za sedam godina.
Aod Čarobnjak
34 I u to vreme usta izvesni Aod od svetišta Midijana, i ovaj čovjek bi čarobnjak, i on reče Izraelu, ''Zašto obračate pažnju na svoj Zakon? Dožite, i pokazati ću vam nešto drugo nego vaš Zakon.'' I ljudi rekoše, ''Šta češ nam pokazati što naš Zakon nema? A on reče narodu, ''Jeste li ikad vidjeli sunce po noći?'' A oni rekoše, ''Ne''. A on reče, ''Kadgod poželite, ja ću vam ga pokazati kako biste znali da naši bogovi imaju moč i ne zavode one koji služe im.'' I oni rekoše, ''Pokaži.'' I on ode i radio je svoje magične trikove i davao naređenja anđelima koji su bili na dužnosti čarobnjacima, jer on je žrtvovao njima dugo vremena. Jer u to vreme pred njima oni behu prokleti, magija je otkrivena anđelima i oni bi uništili dova bez mjere, i jer su sagrešilim dogodilo se da anđeli nisu imali moči, i kad su suđeni, tad moč nije data drugima. I oni čine ove stvari pomoću tih ljudi, čarobnjacima koji upravljaju ljudima, dok doba bez mjere dođe. I tad umjetnošću magije on pokaza ljudima sunce po noći. I ljudi behu začuđeni i rekoše, ''Evo koliko mnogo bogovi Midijana mogu učiniti, a mi nismo znali.'' A Bog je želio iskušati dali Izrael će ostati u njegovim zlim delima, i on ih je pustio, i njihov rad bi uspešan. I narod Izraela bi zaveden i počeše da služe bogovima Midijanaca. I Bog reče, ''Ja ću izručiti ih u ruku Midijana, jer su zavedeni njima.'' I on preda ih u njihove ruke, i Midijani počeše da dovode Izrael u ropstvo.
Poziv Gideona
35 A Gideon je bio sin Joaša, on je bio najmočniji čovjek između sve svoje braće. I kad je bilo ljeto, on dođe da izbija snopove koje je imao i izbegne napad Midianita sakrivajući se u planini. I gle anđeo Gospodnji srete ga i reče mu, ''Odakle si došao, i gde ideš?'' On mu reče, ''Zašto pitaš me odakle dolazim, jer nevolja me obuzela? Izrael je pao u nevolju, oni su izručeni u ruke Midijana. I gde su čuda koje naši oci opisivahu nam, govoreći, 'Gospod je izabrao Izrael sam ispred svih naroda zemlje'? I evo sad on nas je izručio i zaboravio obećanja koje je rekao našim ocima. Jer mi bi radije da smo predati smrti odjednom i za sve nego da ovaj narod bude kažnjen ovako za neko vreme.'' I anđeo Gospodnji mu reče, ''Ti nisi izručen bez razloga, već tvoje vlastite zamisli su uradile ove stvari tebi, jer, kao što ste napustili obećanja koja ste primili od Gospoda, ova zla su vas snašla, i niste bili svjesni zapovijesti Božijih koje oni koji su bili pre vas su zapovjedili vam, tako da ste zapali u nemilost vašega Boga, Ali on će imati milosti, kao što nitko nema milosti, na narod Izraela, iako ne radi vas već zarad onih koji su usnuli. I sad dođi, Ja ću te poslati, i ti češ izbaviti Izrael od ruku Midijanaca, jer Gospod govori ove riječi: , Iako Izrael nije pravedan, i jer Midijci su grešnici, iako ja prepoznajem zlobu svoga naroda, Ja ću im oprostiti i potom Ja ću ih prekoriti jer su činili zlo. Ali za sada ja ću učiniti moju osvetu na Midijanima.'' I Gideon reče, ''Tko sam ja i šta je kuća moga oca da ja trebam ići protiv Midijana u bitku? I anđeo mu reče, ''Možda misliš na način kao ljudi, takav je put Božji. Jer ljudi gledaju za slavom svijeta i bogatstvom, ali Bog za pravdom i dobrom i milošću. Sad zato idi i opaši se, i Gospod će biti sa tobom. Jer on te je izabrao da učiniš osvetu na njegovim meprijateljima kako ti je zapovjedio.'' I Gideon mu reče, ''Neka moj Gospodin ne bude ljut da kažem još riječ. Vidi Mojsije prvi od svih proroka pitao je Gospoda za znak, i bio mu je dan. Ali tko sam ja , osim možda Gospod me izabra? Neka on da mi znak tako da znam da ću biti vođen.'' I anđel Gospodnji mu reče, ''Trči i donesi mi vode iz jezera i pospi na stijenu, i dati ću zi znak.'' I on ode i donese kao što mu je zapovidio. I anđeo reče njemu, ''Prije nego pospeš vodu na stijenu, reci šta želiš da bude urađeno od nje, bilo krv ili vatra, ili da se ne pojavi uopšte.'' I Gideon reče, ''Neka postane pola krv a pola vatra.'' I Gideon pospe vodu na stijenu. I kad pospe, ona posta pola plamen a pola krvava, i one behu oboje pomiješane zajedno, to je, vatra i krv, a krv nije ugasila vatru niti je vatra progutala krv. I Gideon vidje ovo i tražio je druge znakove, i behu mu dati. Nisu li oni zapisani u Knjigu o Sudijama?
Pobjeda Gideona. Njegov grijeh i smrt
36 I Gideon uze tri stotine ljudi i ode i dođe do periferije logora Midijanaca i čuo je svakog čovjeka kako priča sa svojim bližnjim, govoreći, ''Vidjeti češ pometnju između broja posječenih mačem Gideona koja dolazi na nas jer Bog je dao u njegove ruke logor Midijanaca i on će nas uništiti sasvim, to je, čak majku sa djecom, jer naši grehovi su dostigli punu mjeru da čak naši vlastiti bogovi su nam pokazali i mi im nismo verovali. I sad ustanimo i vodimo računa o našim životima i bežimo.'' I kako pre je Gideon čuo ove reči, on se uzda u duh Gospodnji, i bi ojačan i reče tri stotini ljudi, ''Ustanite, neka svaki od vas opaše svoj mač, jer Midijaniti su izručeni u naše ruke.'' I ljudi odoše dole s njim. I on se privukao blizu i počeo borbu, i oni zapuhaše u trube i plakaše zajedno i rekoše, 'Mač Gospodnji je na nama.'' I oni ubiše oko 120 000 ljudi Midijanaca, a ostatak Midijana pobježe. I nakon ovih događaja Gideon dođe i sakupi narod Izraela i reče im, ''Evo Gospod me poslao da vodim vašu bitku, i ja sam otišao kako mi je zapovidio. I sad ja činim jedan zahtev ka vama, ne okrečite svoje lice. Neka svaki od vas da mi zlatne narukvice koje imate na rukama. I Gideon raširi odeću, i svaki od njih baci unutar svoju narukvicu. I sve bi izvagano, i njihova težina bi nađena da je dvanaest talenata. I Gideon uze ih i napravi idole od njih i obožavao ih je. I Bog reče, ''Jedan smer je učvršćen, da ne kaznim Gideona tokom njegova života, jer, kad je on uništio svetište Bala, tad oni svi rekoše, 'Bal će se osvetiti.' Sad ako bih ja kaznio njega jer je činio zlo protiv mene, vi bi mogli reči, 'Ne Bog, već Bal ga je kaznio, jer je grešio protiv njega prvo.' I tako sad Gideon će umreti u dobroj staroj dobi tako da oni nemaju ništa da kažu. Ali potom, kad Gideon umre, ja ću kazniti ga jednom za svagda, jer me je on uvrijedio.'' I Gideon umre u dubokoj starosti i bi sahranjen u svom vlastitom gradu.
Abimeleh
37 A on je imao sina od priležnice. Abimeleh je ubio svu svoju braću, jer je želio da bude vođa naroda. Tad svo drveće polja dođe zajedno smokvi i rekoše, ''Dođi, vladaj nad nama.'' A smokva reče, ''Jesam li rođena za kraljevanje ili da budem vladar nad drvećem? Ili jesam li posađena da vladam među vama? I tako kako ja ne mogu vladati nad vama, tako Abimeleh neće dobiti stalnost u svojoj vladavini.'' I potom drveća dođoše zajedno lozi i rekoše, ''Dođi, vladaj nad nama.'' I loza reče, ''Ja bijah posađena da dam sladost ljudima. Dođite i sačuvajte plod moga vinograda. Ali kako ja ne mogu vladati nad vama, tako je krv Abimeleha tražena među vama.'' I tad drveća dođoše jabuci i rekoše, ''Dođi, vladaj nad nama.'' I ona reče, '' Zapoveđeno mi je da pribavljam slatko ukusan plod za ljude. Tako ne mogu vladati nad vama, i Abimeleh će poginuti od kamenovanja.'' I tad drveća dođoše kupini i rekoše, ''Dođi , vladaj nad nama.'' I kupina reče, ''Kad je trnje bilo rođeno, istina je zasjala u obliku trna. I kad prvostvoreni je osuđen na smrt, zemlja je osuđena da izvede trnje i čičak. I kad je istina obasjala Mojsija, ona obasja ga u pogledu gustiša trnja. I sad biti će da istinu možete čuti od mene. I ako ste govorili vjerno kupini da ona treba da vlada nad vama, sjedite u njenoj sjeni. Ali ako licemjerno, neka vatra izađe i proždre i pojede sve drveće polja, jer jabukovo drvo označava kažnjavanje, a smokvino drvo označava narod, a loza označava one koji behu re nas. I sad kupina će biti za vas u ovom čacu kao Abimeleh, koji je ubio svoju braću nepravedno i želi da vlada među vama. Ako Abimeleh bude vrijedan njih koje želi da vlada za sebe, neka on bude kao kupina koja je stvorena da prekori glupe između naroda. I vatra izađe iz kupine i pojede drveće koje bi u polju. Nakon ovoga Abimeleh je vladao narodom jednu godinu i šest mjeseci, i on umre kad žena baci na njega pola mlinskog kamena.
Jair
38 Jair je izgradio svetište Balu, i on je zavodio narod, govoreći, ''Svako ko neće žrtvovati Balu će umreti.'' I kad sav narod je žrtvovao, samo sedam ljudi nije bilo voljno žrtvovati. Njihova imena su ova: Defal, Abiesdel, Getalibal, Selumi, Asur, Jonadali, Mehimel. Oni odgovoriđe i rekođe Jairu, Vidi mi smo svjesni zapovijesti da oni koji su bili prije nas i Debora nađa majka zapovedi nam, govoreći, ''Gledajte da ne skrenete srcem ni na desno ni na levo, već držite Zakon Gospodnji danju i noću.' I sad zašto kvarite narod Gospodnji i varate ih, govoreći, 'Bal je Bog, hajde da ga obožavamo? I sad ako je on Bog kako vi kažete, neka on priča kao Bog i tad mi čemo žrtvovati njemu.'' I Jair reče, ''Spalite ih u vatri, jer su vrijeđali Bala.'' I njegove sluge uzeše da ih spale u vatri. I kad su ih stavili u vatru, Nataniel, anđeo koji je zadužen za vatru, izađe i ugasi vatru i spali sluge Jairove. Ali kad sedmoro ljudi pobeže na takav način da nitko ih nije video, jer je udario ljude sljepilom. I kad Jair dođe do mjesta, on bi spaljen sa vatrom, i prije nego ga oni spališe, anđeo Gospodnji reče mu, ''Čuj riječ Gospodnju pre nego umreš- I ove riječi Gospod govori: 'Ja sam podigao te iz zemlje i postavio te vođom nad narodom, ali ti usta i pokvari moj savez i prevari ih i tražio si da spale moje sluge sa plamenom jer oni su te kaznili. Oni koji behu spaljeni sa pokvarenom vatrom, sad su živi sa živom vatrom i slobodni, ali ti češ umreti, kaže Gospod, i u vatri u kojoj češ umreti imati češ mesto stanovanja.'' I potom on spali ga i on dođe do stuba Bala i uništi ga i spali Bala zajedno sa narodom koji je stajao, što je hiljada ljudi.
Jefta
39 I nakon ovih događaja sinovi Amona dođoše i počeše da napadaju Izrael, i uzeše mnoge njihove gradove. I ljudi behu u nevolji, i sakupiše se u Mispi i govorahu, svaki svome bližnjem, ''Evo sad gledamo u nevolju koja nas je obuzela, i Gospod je otišao od nas i nije sad sa nama, i naši neprijatelji su zauzeli naše gradove, i nema vođe koji će ići pred nama. Sad zato hajde da vidimo koga čemo postaviti nad nama da vodi našu borbu.''
A Jiftah Gileadit je bio močan ratnik. Njegova braća koja su mu verovala iz njegove zemlje zavidjahu mu, i on ode i stanova u zemlji Tob. I bezvrijedni ljudi se sakupiše oko njega i provodiše njihovo vreme s njim. I kad Izrael je bio napadnut, oni dođoše do zemlje Tob ka Jefti i rekoše mu, ''Dođi, vladaj nad narodom. Jer tko zna jesi li ostao sačuvan do današnjih dana ili oslobođen od ruku tvoje braće kako bi vladao nad narodom u ovo vreme?'' I Jeftah reče im, ''Da li se ljubav tako vraća nakon mržnje, ili da li vreme pobeđuje sve stvari, jer vi ste me izveli iz moje zemlje i iz kuće moga oca i sad ste došli me ni kad ste u nevolji?'' I oni rekoše mu, ''Ako Bog naših otaca, kad smo grešili protiv njega i izručio nas našim neprijateljima i mi smo bili strašno pritisnuti od njih, nije gledao naše grehe već oslobodio nas, zašto ti, smrtan čovek, hočeš da se sečaš bezakonja koje se dogodilo nama u vreme naše nevolje? I zato neka ne bude tako pred tobom, gospodine.'' I Jefta reče, ''Bog može da ne gleda naše grehe, jer on ima vreme i mesto gde on kao Bog može obuzdati sebe od dugog trpljenja, ali Ja, smrtan čovek i stvoren od zemlje u koju se vraćam, gde ću ja istjerati moj bijes i povredu koju ste mi nanijeli?'' I ljudi rekoše mu, ''Neka golubica sa kojom je Izrael upoređen nauči te, jer kad njeni mladi su uzeti od nje, ona još ne napušta mjesto njeno, ali ona ostavlja povredu učinjenu joj i zaboravlja je kao da je u dubinama bezdana.'' I Jefta ustane i dođe sa njima i sakupi se sav narod i reče im, ''Vi znate da, dok su naše vođe bili živi, oni upozoravahu nas da slijedimo naš Zakon. I Amon i njegovi sinovi okrenuše narod od njegova puta kojim su hodali, i služili su stranim bogovima koji su ih uništili. Sad zato upravite svoja srca na Zakon Gospoda vašega Boga, i molimo ga zajedno, i tako čemo se boriti protiv naših neprijatelja, verujući i nadajući se u Gospoda da on neće izručiti nas večno. Čak ako naši grehovi su izobilni, još njegova milost će ispuniti zemlju. I sav narod je molio zajedno, ljudi i žene i deca. I kad su molili, oni rekoše, ''Pogledaj, Gospode, na narod koji si izabrao, i nemoj uništiti lozu koju tvoja desna ruka je posadila, kako ovaj narod, kojega imaš od početka i koji si uvijek izabirao, i za koji si učinio mesta stanovanja i doveo u zemlju koju si obećao, neka bude za tebe nasljedstvo, i neka nas ne predaš onima koji mrze te, Gospode.''
I Bog se pokaja od svoga gnjeva i ojača duh Jeftin. I on posla glasnika Getalu kralju sinova Amonovih i reče, ''Zašto mučiš našu zemlju i uzimaš naše gradove? Ili jesi li tužan što Izrael nije te uzeo prvo tako da možeš rasuti one koji naseljavaju zemlju? I sad vrati mi moje gradove, i moja ljutnja će utihnuti od tebe. Ali ako ne, znaj da ću ja doći k tebi i vratiti ti prošle prestupe i uzvratiti ti zloću na tvoju glavu. Ili nisam li ja svjestan da si ti prevarant narodu Izraela u divljni? I izaslanici Jefte daše ove poruke kralju sinova Amonovih. I Getal reče, ''Da li Izrael misli visoko o sebi tako daleko kao da je zaposeo zemlju Amorita? I zato ti kažeš, 'Znaj da sad ja ću uzeti druge gradove od tebe i uzvratiti tvoju zloću i osvetiti Amorite kojima si naštetio.'' I Jiftah posla drugu poruku kralju sinova Amonovih, govoreći, ''Uistinu ja sam spoznao da Bog te izveo napred da te ja uništim ako ne prestaneš od bezakonja kojim želiš da oštetiš Izrael. I tako ja ću doći tebi i pokazati sebe tebi. Jer oni nisu bogovi, kao što kažeš da jesu, koji su ti dali nasledstvo koje imaš, već zato što si bio obmanut da slijediš kamenje, vatra ide za tobom za osvetu.''
I jer kralj sinova Amonovih nje hteo slušati glas Jefte, Jiftah ustane i naoruža sav narod i izađe i borio se u borbenom redi, govoreći, ''Kad sinovi Amona budu izručeni u moje ruke i ja uzvratim, tkogod me sreo prvi na putu biti će žrtva Gospodnja.'' I Bog je bio vrlo ljut i reče, ''Evo Jefta je zakleo se da će prinijeti meni tkogod ga sretne prvo na putu, i sad ako pas sretne Jeftu prvi, hoće li mi pas biti žrtvovan? I sad neka zakletva Jefte bude izvršena protiv njegova prvorođeng, to je, protiv ploda njegova tijela, i njegova molba protiv njegova jedino rođenog. Ali ja ću sigurno osloboditi moj narod u ovom vremenu, ne zarad njega već tarad molitve kojom je izrael molio.''
Kćer Jeftaha
40 I Jefta dođe i napadne sinove Amona, i Gospod izruči ih u njegove ruke, i on obori šezdeset njihovih gradova. I Jefta se vrati u miru, i žene izađoše da ga sretnu pjesmama i plesom. I bi njegova jedina kćer koja izađe iz kuće prva plešući da sretne svoga oca. I kad Jefta vidje je, on klonu i reče, ''Pravo je tvoje ime nazvano Seila, da budeš prinesena u žrtvi. A sad tko će staviti moje srce u mir i moju dušu na vagu? I ja ću stajati pored i vidjeti koje će pobjediti, da li radost koja se dogodila ili tuga koja snađe me. I jer ja otvorih moja usta mome Gospodu u pjesmi sa zakletvom, Ja to ne mogu opozvati.'' I Seila njegova kćer reče mu, '' I tko je tamo tko će biti tužan u smrti, videći ljude oslobođene? Ili zar se ne sječaš šta se dogodilo u danima naših otaca kad otac stavi sina kao žrtvu, i on ga nije odbio već zadovoljno dade pristanak njemu, i onaj koji je prinešen je bio spreman i onaj koji je prinosio se radovao? I sad ne nipodoštavaj sve čime si se zakleo, već izvrši. Ali jednu molbu tražim od tebe prije nego umrem, malo zahtjev tražim prije nego predam moju dušu: da mogu da odem u planine i stojim u brdima i hodam među stenama, ja i moje djevice drugarice, i ja ću izliti suze tamo i reči o tugi moje mladosti. I drveće poljsko će plakati sa mnom, i zvijeri poljske će tugovati nada mnom. Jer ja nisam tužna jer umirem niti me boli da dam moju dušu, već jer moj otac je uhvaćen u zamku svoje zakletve, i da nisam prinijela sebe voljno na žrtvu, bojim se da moja smrt ne bi bila prihvaćena ili ja bih izgubila svoj život uzalud. Ove stvari ću reći u planinama, i potom ću se vratiti. I njen otac reče, ''Idi.'' I Seila kćer Jiftaha, ona i njene devojke drugarice, odoše i dođoše i rekoše mudrim ljudima naroda, i nitko nije mogao da odgovori njenim rečima. I potom ona dođe u Planinu Stelak, i Gospod je mislio o njoj po noći i rekao, ''Evo sad sam zatvorio moj jezik mudrih ljudi moga naroda za ovaj naraštaj tako da ne mogu da odgovore kćeri Jeftaha, ka njenoj riječi, kako bi moja riječ bila ispunjena i moj naum koji sam ja mislio da ne bude sprečen. I video sam da djevica je mudra u odnosu na njenog oca i razumna u odnosu na sve mudre ljude koji su ovdje. I sad neka njen život bude dat po njenom zahtevu, i njena smrt će biti dragocena preda mnom uvijek, i ona će otići i pasti u naručje njene majke.''
I kad kćer Jeftaha dođe do Planine Stelak, ona poče da plače, i ovo je njeno jadikovanje koje je oplakala nada sobom prije nego je otišla. I ona reče,
''Čuj, ti planino, moje jadanje,
I slušajte, vi brda, suze mojih očiju,
I budite svedoci, vi stene, plakanju moje duše.
Evo kako sam stavljena u iskušenje!
Ali ne uzalud će moj život biti uzet.
Neka moje riječi idu pravo u nebesa,
I moje suze budu zapisane u nebeskom svodu!
Da otac nije odbio kćer kojoj se zakleo na žrtvu,
Da vladar je dao svoju jedinu kćer obećanu za žrtvu.
Ali ja nisam učinila dobro mojoj vjenčanoj odaji,
I nisam preuzela moj vjenčani vijenac.
Jer ja nisam bila obučena u sjaj dok sam sjedila u mojoj devojačkoj sobi,
I nisam koristila mirisna pomazanja,
I moja duša se nije radovala u ulju pomazanja koje je pripremljeno za mene.
O Majko, uzalud si rodila tvoju jedinu kćer,
Jer pakao je postao moja venčana soba,
I na zemlji tamo je jedina moja ženska odaja.
I neka svi pomiješaju to ulje koje si pripremila za mene i bude posuto,
I bela odeća koju moja majka je izvezla, moljci će je izjesti.
I kruna cveća koje moje dojilje posadiše za mene za praznik, neka bude uvenula,
I pokrivač koji je istkala od zumbula i ljubičastog u mojoj d
Evojačkoj odaji, neka crvi pojedu.
I neka moje djeve drugarice kažu o meni u tugi i plaču za mnom danima.
Vi drveća, pognite dole svoje grane i plačite nad mojom mladošću,
Vi zvijeri šumske, dođite i oplačite moju nevinost,
Jer moje godine su odsečene
I vreme moga života stari u tami.''
I kad je rekla ovo Seila se vrati svome ocu, i ona učini sve čime se on zakleo i prinese žrtvu. Tad sve device Izraela sakupiše se zajedno i sahraniše kćer Jiftaha i plakahu za njom. I sinovi Izraela učiniše veliko jadikovanje i utvrdiše u tom mjesecu na četrnaesti dan mjeseca oni da dođu zajedno svake godine i plaču za Jeftajevom kćeri četiri dana. I oni imenovaše njenu grobnicu u držanju sa njenim imenom: Seila. I Jeftaj je sudio sinovima Izraela deset godina, i on umrije i bi sahranjen sa svojim ocima.
Abdon i Elon
41 I nakon njega Abdon sin Hilela Piratonita usta kao sudija u Izraelu, i on je također sudio sinovima Izraelovim osam godina. I u njegovim danima kralj Moaba posla glasnike njemu, govoreći, ''Evo sad znaš da Izrael je uzeo moje gradove, i sad vrati ih kao odštetu.'' I Abdon reče, ''Nisi li naučio iz onoga što se dogodilo sinovima Amonovim, ukoliko možda nijetako da grehovi Moaba su dostigli punu meru?'' I Abdon posla i uze od naroda dvadeset hiljada ljudi i izađe protiv Moaba i napade ga i ubije četrdeset hiljada ljudi od njih, ali ostali pobegoše pred njim. I Abdon se vrati u miru, i prnese žrtve svome Gospodu. I on umre i bi sahranjen u Efrati, svome rodnom gradu. I u to vreme narod izabra Elona i postavi ga sudijom nad njima. I on je sudio Izraelu dvadeset godina. I u tim danima oni napadoše filisteje i uzeše od njih dvanaest gradova. I Elon umre i bi sahranjen u svome vlastitom gradu. Ali sinovi Izraela zaboraviše Gospodanjihovog Boga i služili su bogovima onih koji naseljavaju zemlju, i tarad ovog oni behu predani filistejima i služili su im četrdeset godina.
Objava Samsonova rođenja
42 Bio je čovjek iz plemena Danovog čije ime bi Manoah, sin Edoka, sin Odona, sin Eridena, sin Fadesura, sin Deme, sin Suse, sin Dana. I on je imao ženu čije ime bi Eluma kćer Remaka, i ona bi neplodna i nije rađala djece. I, svaki dan, Manoje njen muž je govorio njoj, ''Evo Gospod je zatvorio tvoju utrobu tako da ti ne nosiš djecu, i sad me pusti da uzmem drugu ženu da ne umrem bez ploda.'' I ona reče, ''Nije mene Gospod zatvorio da nemam dece, već tebe da ne nosim plod.'' I on reče njoj, ''Da li bi se ovo moglo testirati i dokazati!'' I oni su se svađali danima i oboje behu tužni, jer su bili bez ploda. Jedne noći žena oda u gornju sobu i molila je govoreći, ''Evo ti, Gospode Bože sviju tijela, otkrij mi da li nije dato mome mužu ili meni da stvaramo decu, ili komu je zabranjeno ili komu je dozvoljeno da nosi plod u smislu tkogod je zabranjen da može plakati nad svojim grehovima jer ostaje bez ploda.Ili ako oboje smo uskraćeni, tad otkrij to nama tako da možemo nositi naše grehove i biti mirni pred tobom.''
I Gospod je čuo njen glas i posla svoga anđela ka njoj ujutro, i on reče joj, ''Ti si neplodna koja ne rađaš, i ti si utroba kojoj je zabranjeno da nosi plod. Ali sad Gospod je čuo tvoj glas i uvažio tvoje suze i otvorio tvoju utrobu. I evo ti češ zatrudneti i zanijeti sina, i ti češ zvati njegovo ime Samson. Jer ovaj će biti posvećen tvome Gospodu. Ali vidi da on ne kuša nimalo vina i da jede ijednu nečistu stvar, jer (kako on sam je rekao) on će osloboditi Izrael iz ruku filisteja. I kad anđeo Gospodnji je izgovorio ove riječi, on ode od nje. I ona dođe u kuću svome mužui reče mu, ''Ja stavljam ruku na moja usta, i biti ću nijema pred tobom sve dane jer sam se hvalila uzalud i nisam verovala tvoje reći. Jer anđeo Gospodnji dođe k meni danas i otkri mi, govoreći, 'Eluma, ti si neplodna, ali ti češ zanijeti i nositi sina.'' I Manoje nije verovao svojoj ženi, i bio je potišten i tužan, on sam također je otišao u gornju sobu i molio i rekao, ''Evo ja nisam vrijedan da čujem znakove i čuda koje Bog je učinio među nama ili da vidim lice njegova glasnika.'' I dok je on govorio ove riječi, anđeo Gospodnji dođe opet njegovoj ženi. Ali ona beše u polju, a Manoje je bio u svojoj kući. I anđeo joj reće, ''Trči i objavi tvome mužu da Bog ga je ubrojao vrijednim da čuje moj glas.'' I žena otrča i pozva svoga muža, i on požuri da dođe anđelu u polju. Anđeo mu reče, ''Idi svojoj ženi i učini sve ove stvari.'' Ali on reče, ''Ja idem ali ti vidi, gospodine, da tvoja riječ bude ispunjena u pogledu tvoga sluge.'' I on reče, ''Biti će izvršeno.'' I Manoje reče mu, ''Ako možeš, daj mi da te nagovorim da uđeš u moju kuću i jedeš hleb sa mnom, i znaj da, kad uzađeš, ja ću ti dati darove da ih poneseš sa sobom da prineseš kao žrtvu Gospodu tvome Bogu.'' I anđeo mu reče, ''Ja neću uči u tvoju kuću sa tobom, niti ću jesti tvoj hleb niti uzeti tvojih darova. Jer ako prineseš žrtvu od onog što nije tvoje, ne mogu ti ukazati milost. I Manoja izgradi oltar na stijeni i prinese žrtve. I kad je on odrezao mesa i stavio na oltar, anđeo je došao i dotakao ih sa vrhom štapa. I vatra izađe iz stijene, i proguta žrtve. I anđeo Gospodnji ode od tamo sa plamenom vatre. Ali Manoje i njegova žena videše ove događaje i padoše licima i rekoše, ''Sigurno ćemo umreti jer smo vidjeli Gospoda licem u lice.'' I Manoje reče, Nije li dovoljno da sam ga vidio već čak tražih njegovo ime, ne znajuči da je on sluga Božiji.'' A anđel koji je došao zvao se Fadahel.
Podvig Samsona
43 I u tim danima Eluma zanese i rodi sina i nazva ga Samson, i Gospod bi sa njim. I kad je on počeo da raste i tražio da napadne filisteje, on uze za sebe ženu od filistejaca. Filistejci je spališe u vatri, jer su bili teško poniženi od Samsona. I potom Samson je bio ljut na Ašdoda, i oni zaključaše ga i opkoliše grad i rekoše, ''Evo sad naš neprijatelj je izručen u naše ruke, i sad hajde da se skupimo i spasemo svoje živote.'' I kad Samson usta po noći i vidje grad zaključan, on reče, ''Evo ove muhe su me zaključale u njihovom gradu, i sad Gospod će biti sa mnom, i ja ću ići kroz njihova vrata i napasti ih.'' I on dođe i stavi svoju levu ruku ispod poluge vrata, i on skinu vrata sa zida udarajući ih. Jedan dio njih on je držao u svojoj desnoj ruci kao štit, drugi on stavi na ramena. I on nosio ih je jer nije imao mača, i on je progonio filisteje sa njima i ubio 25 000 ljudi s njima. I on podiže sve što je činilo vrata i donese ih u planinu. Sad što se tiče lava koga je ubio i o čeljusti magarca s kojim je ubijao filisteje i u pogledu okova koji behu slomljeni od njegovih ruku kako je bilo spontano i lisicama koje je uhvatio, nije li to opisano u Knjigi o Sudijama?
Tad Samson ode dole u Gerar, grad filisteja, i vidje dole kurvu čije ime bi Delila, i on bi zaveden za njom i uze nju sebi za ženu. I Bog reče, ''Evo sad Samson je zaveden kroz svoje oči, i on se nije setio močnih dela koje je učinio sa njim, i on se pomiješao sa kćerima filisteja i držao obzir na Josifa moga slugu koji je bio u stranoj zemlji i postao kruna za svoju braću jer nije hteo ožalosti sopstveno seme. I sad Samsonova požuda će biti kamen spoticanja za njega, i njegovo miješanje propast. I ja ću ga predati neprijateljima, i oni će ga oslijepiti. Ali u času njegove smrti Ja ću ga se setiti, i osvetiti ga na filistejcima jednom zasvagda.'' I nakon ovoga njegova žena ga je pritiskala i stalno mu govorila, ''Pokaži mi svoju moč i u čemu tvoja snaga leži, i tako ću znati da me voliš.'' I kad Samson ju je prevario tri puta ona ga je još morila danima, četvrti put on otkri njoj svoje srce. I ona ga napije, i dok je spavao, ona pozove berbera i on odreza sedam uvojaka njegove glave, i njegova snaga ostavi ga, jer je učinio takvo otkriće. I ona pozva filistejce, i oni udariše Samsona i oslijepiše ga i staviše ga u zatvor. I na dan njihove gozbe kad je nastupila oni pozvaše Samsona da se našale sa njim. I on, svezan između dva stuba, molio je govoreći, ''Gospode Bože mojih otaca, čuj me još jednom i ojačaj me kako bih umro sa ovim filistejima, jer vid koji su oni oduzeli od mene je dat slobodno meni od tebe.'' I Samson doda, ''Idi napred, dušo moja, i ne budi tužna, umri, moje tijelo, i ne plači za sobom.'' I on uhvati dva stuba kuće i potrese ih. I kuća i sve što je bilo okolo nje pade dole, i ubi sve koji behu okolo. I njihov broj bi 40 000 ljudi i žena. I Samsonova braća i sva kuća njegova oca odoše dole i uzeše ga i sahraniše u grobnici njegova oca. On je sudio Izraelu dvadeset godina.
Idoli Miheja i grijeh Izraela
44 I u tim danima nije bilo vođe u Izraelu, već svaki je činio što mu je ugodno u njegovim vlastitim očima. I u to vreme tamo usta Mihej sin od Dedile majka Helia, i ona je imala hiljadu komada zlata i četiri klina od rastopljenog zlata i četrdeset duplih komada srebra. I Dedila njegova majka reče mu, ''Moj sine, čuj moj glas, i ti češ učiniti ime za sebe pre smrti. Uzmi to zlato i rastopi ga i načini sebi idole, i oni će ti biti kao bogovi, i ti češ biti sveštenik njihov. I tkogod želi da pita išta kroz njih će doći tebi, i te češ mu odgvarati. I biti će oltar u tvojoj kući i stub napravljen od zlata kojeg imaš, pripremiti češ tamjan za paljenje i ovce za žrtvu. I tkogod želi da prinese žrtvu će dato sedam duplih komada za ovcu, i za tamjan, ako želi da spali, on će dati jedan dupli komad srebra pune težine. I tvoja titula biti će 'sveštenik' i ti češ biti zvan 'molitelj bogova' ''. I Miha reče njoj, ''Ti si me savjetovala dobro, Majko, kako da živim. I sad tvoje ime će biti veće od mojega, i u poslednjim danima sve vrste stvari će biti tražene od tebe.'' I Miha namjesti i učini sve što njegova majka mu je zapovjedila. I on oblikova i napravi za sebe tri lika od dečaka i teladi, lava, orla, i zmaja, i goluba. I svi koji behu skrenuli bi dolazili njemu. I ako bi netko želio da pita za ženu, pitali bi ga pomoću golubice. Ali ako netko bi pitao za sinove, bilo je pomoću likova dečaka. Ali tkogod bi pitao za bogatstvo činio bi kroz obličje orla. Tkogod bi pitao za hrabrost, on bi ga savetovao kroz sliku lava. Ako za sluge i devojke, on bi pitao likove teladi. Ako za dužinu života, pitao bi lik zmaja. I njegova ludost uze mnoge oblike, i njegova bezbožnost bi puna prevare.
I tad, kad sinovi Izraela su otišli od Gospoda, Gospod reče, ''Evo ja ću prekopati zemlju i uništiti sve ljude, jer, kad sam ustanovio zakon na Gori Sinaj, ja pokazah sebe sinovima Izraelovim u oluji. I rekoh da oni ne trebaju da rade idole, i oni se složiše da ne izrađuju likove bogova. I ja naredih im da ne uzmu moje ime uzalud, i oni se složiše da oni sami neće uzimati moje ime uzalud. I Ja zapovedh im da drže moju subotu, i oni se složiše da je drže svetom. I ja rekoh im da časte oca i majku, i oni obečaše da će činiti tako. I Ja zapovedih im da ne kradu, i oni se složiše. I ja rekoh im da ne čine ubojstva, i oni su drali prihvatljivim da ne čine to. I ja zapovedih im da ne čine preljuba, i oni nisu usprotivili se ovomu. I ja naredih im da ne pričaju krivo svedočanstvo i da ne žude svaki za ženom bližnjeg ili njegovom kućom ili svim njegovim posedom, i oni se složiše. I Ja rekoh im da ne čine idola niti djela od tih bogova koji su rođeni iz pokvarenosti pod imenom 'rezanih likova' i te stvari kroz koje sve te pokvarenosti su donešene. Jer smrtnici su ih izgradili, i vatra je poslužila da rastopi ih. Umiječe čovjeka ga je izradilo, i ruke su uradile ih, i zamisli su izumile ih. Primajući ove oni uzeše moje ime uzalud, i dali su moje ime rezanim likovima. I dan subotnji oni se složiše da drže, oni su činili odvratne stvari na njega. Gde sam im rekao da vole oca i majku, oni su me obesčastili, svoga Stvoritelja. I gde ja im rekoh da ne kradu, oni su radili kao lopovi u njihovim zamislima sa rezanim likovima. I gde ja im rekoh da ne ubiju, oni su ubijali one koje su zavodili. I iako sam zapovjedio im da ne čine preljuba, oni su činili preljub sa njihovim žarom. I gde su izabrali da ne iznose lažna svedočanstva, oni su prihvatili lažno svedočanstvo od onih koje su uništili. I oni su žudili za stranim ženama.
''Zato, evo Ja se gadim rase ljudi, i ja ću iščupati korjen mog stvaranja, i oni koji umiru će nadmašiti one koji u rođeni, jer kuća Jakova je zaražena sa zlobom i bezbožnost Izraela je umnožena. I ne mogu li ja u potpunosti uništiti pleme Benjamina, jer ono prvo je skrenulo nakon Mihe? I narod Izraela neće ići nekažnjeno. I ovo će biti vječna sramota za sečanje generacijama. Sad Ja ću izručiti Mihu u vatru, i njegova majka će biti iščupana iz njegova vida dok je živa na zemlji, i crvi će izlaziti iz njezina tela. I tad, dok su oni pričali jedno drugom, ona će reći kao majka koja kažnjava svoga sina, 'Vidi koji grijeh si učinio!' I on će odgovoriti kao sin koji sluša svoju majku i čini pametno. I ti si učinio čak veću zlobu. I lik goluba koji on uradi biti će korišten za izbacivanje njenih očiju, i lik orla će biti korišten za donošenje vatre na njih iz njegovih krila, i likovi dečaka koje on uradi će biti korišteni za struganje njegovih delova, a lik lava koje on uradi biti ćekao svemočni koji ga muči. I Ja neću učiniti ovo Mihi samo, već svima koji greše protiv mene. I rasa ljudi če znati da me neće učiniti ljubomornim njihovim izumima koje čine, već svakomu čoveku će biti data takva kazna da u bilo kojem grehu su grešili, u ovomu će biti suđen. I ako su oni lagali preda mnom, Ja ću zapovijediti nebesima i ono im neće dati kišu. I ako neko želi da žudi za ženom bližnjeg, Ja ću zapovediti smrti i ona će zanijekati mu plod njene utrobe. I ako će učiniti krivu objavu u moje ime, Ja neću slušati njihove molitve. I kad duša se odvoji od tela, tad će reći, 'Ne tugujmo nad ovim stvarima koje trpimo, već zato čime smo sami smislili, to čemo i dobiti.' ''
Nesreća u Nobu
45 I u to vreme izvjesan čovjek iz plemena Levija dođe u Gibeah, i on je želio da ostane tamo kad je sunce zašlo. I hteo je da uže tamo, ali oni koji stanovahu tamo nisu mu dali. I on reče svome slugi, ''Hodaj i vodi mulu, i i će čemo do grada Noba, možda oni nam daju da uđemo.'' I on dođe tamo i sjede na otvoren trg grada, i nitko mu ne reće, ''Uđi u moju kuću.''
Sad tamo je izvjesni Levit čije ime je Betak. Kad je ovaj čovjek video ga, on reče mu, ''Jesi li ti Bel iz plemena? I on reče, ''Jesam.'' I on mu reče, ''Ti ne znaš zlobnost onih koji stanuju u gradu. I tko vas je nagoorio da uđete ovdje? Izađite odavde u žurbi i uđite u moju kuću gde živim, i ostanite tamo danas, i Gospod je zatvoriti tvoje srce pred nama kao što je zatvorio od Sodomita pred Lotom.'' I on uđe u grad i osta tamo te noći. I svi oni koji su naseljavali grad dođoše zajedno i rekoše Betaku, ''Izvedi te koji su došli ti danas. Ako ne, mi čemo spaliti vatrom i tebe i njih.'' I on izađe njima i reče im, '' Nisu li ovi naša braća? Nemojmo činiti zla njima da ne bi naši grehovi se nagomilali protiv nas.'' I oni odgovoriše, ''Nikad se nije dogodilo da stranci daju naređenja domaćima.'' I oni uđoše silom i vukoše ga i njegovu priležnicu van, i baciše ih. I kad je čovjek bio pušten, oni su zlostavljali njegovu priležnicu (robinju)dok nije umrla, jer je ona pogriješila orotiv njena čovjeka kad je počinila grijeh sa Amalekitima, zarad ovog Gospod Bog izručio ju je u ruke grešnika. I kad je bilo jutro, Bel ode i nađe svoju priležnicu mrtvu i stavi je na mulu i požuri dalje i dođe u Kades. I on uze njeno telo i posiječe ga u komade i posla ga okolo dvanaest plemena, govoreći, ''Ove stvari su učinjene meni u gradu Nobu, i oni koji stanuju tamo ustaše protiv mene da me ubiju, i uzeše moju naložnicu dok sam bio zaključan i oni je ubiše. I ako vas zadovoljava da budete mirni, međutim Gospod će suditi. Ali ako želite da uzmete osvetu, Gospod će vam pomoći.'' I svi ljudi dvanaest plemena behu uznemireni, i oni se sakupiše zajedno u Šilu, i svaki reče svome bližnjem, ''Ako takva zloća je učinjena u Izraelu, Izrael će prestati da biva.''
I Gospod reče neprijateljima, ''Jeste li vidjeli ovaj glup narod uznemiren u času u kojem treba da umru, kad Miha je radio lukavo tako da vodi narod ustranu sa golubicom i orlom i sa slikom ljudi i teladi i lavom i zmajem? I tako jer oni nisu bili uznemiravani do ljutnje tad, zato neka njihov naum bude uzalud, i njihova srca će biti tako uznemirena da grešnici kao i oni koji dozvoljavaju zla djela će biti uništeni.''
Poraz Izraela
46 I kad je bilo jutro, narod Izraela bi uznemiren i reče, 'Hajde da idemo i istražim grijeh koji je počinjen kako bi zloća bila oduzeta od nas.'' I tad oni rekoše, ''Hajde da pitamo Gospoda prvo i saznamo hoće li izručiti našu braću u naše ruke, ako ne, hajde da odustanemo.'' I Finej reče im, ''Hajde da donesemo Urim i Tumim.'' I Gospod odgovori im, govoreći, ''Idite, jer ja ću ih izručiti u vaše ruke.'' Ali on skrenuo ih je kako bi mogao ispuniti svoje riječi. I oni odoše u borbu i dođoše u grad Benjamina i poslaše glasnike govoreći, ''Pošalji nam ljude koji su učinili ovo zlo djelo, i mi čemo vas poštedjeti i vratiti svakomu njegovo zlo djelo.'' I narod Benjamina je otvrdnuo svoje srce, i oni rekoše narodu Izraela, ''Zašto da izručimo našu braću tebi? I ako ih poštediš, nečemo li se boriti protiv vas?'' I narod Benjamina ode i srete sinove Izraela i progoniše ih. I sinovi Izraela padoše pred njima, i oni oboriše između njih četrdeset i pet hiljada ljudi. I srce naroda bi veoma uznemireno, i oni dođoše tugovati i plakati u Šiloh. I oni rekoše, '' Evo Gospod je izručio nas pred one koji stanuju u Nobu, i hajde da pitamo Gospoda tko među nama je grešio.'' I oni pitaše Gospoda, i on im reče, ''Ako želite, idite i borite se, i oni će biti izručeni u vaše ruke, i tad će biti rečeno vam zašto ste pali pred njima.'' I oni odoše i sljedeći dan napadoše ih, i sinovi Benjamina izađoše i progoniše Izrael i ubiše među njima četrdeset šest hiljada ljudi. I srce ljudi bi veoma klonulo, i oni rekoše, ''Je li Bog htio da zavede ustranu svoj narod? Ili je li ga utvrdio da bi zarad zla koje je učinjeno, da nedužni kao i oni koji su zli padnu zajedno? I kad su rečene ove riječi oni padoše pred kovčeg zavjeta Gospodnji i poderaše njihovu odeću, i posuše njihove glave pepelom, oni i Finej sin Eleazara sveštenika, koji je molio i rekao, ''Šta je ova prevara kojom smo odvedeni ustranu, Gospode? Je li šta sinovi Benjamina su uradili ispravno u tvom vidum zašto nam nisi rekao tako da razmotrimo? Ali ako te nije zadovoljilo, zašto si nam dozvolio da padnemo pred njima?
Basna o lavu
47 I Finej je dodao, govoreći, ''Bože naših otaca, čuj moj glas i reci svome slugi danas da li je ovo učinjeno s pravom u tvojim očima, ili možda narod je grešio i ti nisi voljan da iščupaš njihova zla dela tako da ispraviš one među nama koji su grešili protiv tebe. Jer ja sečam se u mojoj mladosti kad Jambres je grešio u danima Mojsija tvoga sluge, i ja izađoh i uđoh i bijah obuzet ljubomorom u mojoj duši, i ja podigoh oboje njih mojim mačem. I ostatak je želio da ustane protiv mene i ubije me, i ti posla svoga anđela i ti ubi od njih dvadeset četiri hiljade ljudi, i ti oslobodi me od njegovih ruku. I sad si poslao jedanaest plemena gore, govoreći im, ''Idite i ubijte ih', i oni odoše i behu izručeni. I sad oni kažu da tvoj Urim i Tumim govori laži u tvojim očima. I sad, Gospode Bože naših otaca, ne sakrivaj od svoga sluge vec reci nam zašto si doveo ovo zlo protiv nas.''
I Gospod vidje da Finej je molio predano pred njim, i on reče njemu, ''Ja sam sam se zakleo, govori Gospod, da se nisam zakleo, ne bih se setio tebe u onome što kažeš, niti bih ti odgovorio danas. I sad reci narodu, 'Stojte i čujte riječ Gospodnju.' Ove riječi Gospod govori: ' Bio je izvjesan močan lav usred šume od čije moči sve zvjeri su se povjeravali šumi da ih on može čuvati da ne bi možda neka divlja životinja došla i uništila ih. I dok je lav čuvao ove, neke divlje životinje stigle su iz druge šume i proždrle sve mlade od životinja i uništile plod njihovih utroba. I lav je gledao i bio miran. I životinje behu na miru, jer su povjerile šumu lavu i nisu shvatale da njihovo vlastito potomstvo je uništeno. I nakon vremena ustaše od onih koje su se povjeravali šumi i lavu veoma mala životinja, i ona pojede mladunče od druge zle životinje. I gle lav je rikao i uznemirio sve životinje šume, i oni se boriše između sebe, i svaki napade svoga bližnjeg. I kad mnoge životinje behu uništene, drugo mladunče iz druge velike šume vidje lava i reče, ''Jesi li uništio tako mnogo životinja? Šta je njihova zloća da kad toliko mnogo životinja i niihovog potomstva behu nepravedno uništeni prethodno od drugih zlih životinja, i kad sve životinje trebale bi osvetiti sebe jer njihov plod je uništen uzalud, tad ti bi miran i nisi govorio? Ali jedno mladunče od zle životinje je stradalo, i ti si tako podigao celu šumu da sve životinje treba da jedu jedna drugu nepravedno, tako da šuma opusti. I sad ti treba da budeš uništen prvi, i tako češ učiniti ostale sigurnima.'' I mladunčad od životinja su čuli ovo i ubili lava prvo, i postaviše mladunče na njegovo mesto, i tako sve druge životinje behu podložne jednom vladaru.'
''Miha usta i učini vas bogatima ovim stvarima koje on i njegova mati učiniše. I oni behu ludi i zle stvari koje niko pre njih nije otkrio, već svojim lukavstvom on učini ih – rezane likove koji nisu bili rađeni do današnjega dana. I nikom nije smetalo već svi skrenuše, i vi vidjeste plod vaših utroba uništen i beste mirni kao zao lav. I sad kad vidite ovoga čovjeka robinju, koji je učinio zla dela, umrla, vi beste svi uznemireni i dođoste meni, govoreći, ''Hočeš li izručiti sinove Benjamina u naše ruke? Zato vas zavedoh i rekoh, 'Ja ću izručiti ih vama.' I sad ja sam vas uništio, koji beste mirni tad. I tako ja ću uzeti moju osvetu na sve koji su činili zlo.''
I sav narod usta zajedno i ode. I sinovi Benjamina izađoše da ih sretnu, misleći da će ih oni napadati kao ranije, i oni nisu znali da zlo je dostiglo punu mjeru protiv njih. I kad su izašli kao prvi put i progonili ih i narod pobježe pred njima tako da predaju zemlju. I tad oni ustaše iz njihovih skrovitih mjesta, i sinovi Benjamina behu usred njih. I kad oni koji su bežali se vratiše, osamdeset i pet hiljada ljudi grada Nob, ljudi i žena, behu ubijeni. I sinovi Izraela spališe grad, i oni uništiše sav njihov plijen koji je bio ugrabljen oštricom mača. I nitko od sinova Benjamina nije preživeo osim šest stotina ljudi koji umakoše i nisu bili nađeni u bitki. I sav narod vrati se u Šilo, i Finej sin Eleazara sveštenika bi sa njima. Ovo su oni koji su ostali on naroda Benjamina, vladara plemena, i deset porodica, čija imena su ova. Od prve porodice: Ezbail, Zieb, Balak, Rein, Debak, Beloh. I od druge porodice: Netah, Zenip, Fenoh, Demeh, Geresaraz. I od treće porodice: Jerimut, Velot, Amibel, Genut, Nefut, Fiena. I od četvrtoga grada: Gemuf i Eliel, Gemet, Solef, Rafaf i Dofo. I od pete porodice: Anuel, Kode, Fretan, Remon, Pekan, Nabat. Od šeste porodice: Refaz, Sefet, Arafaz, Metah, Adhok, Balinok. I od sedme porodice: Benin, Mefiz, Araf, Ruimel, Belon, Jal, Abak. Od desete porodice: Enoflaza, Melek, Meturia, Meak. I ostatak vladara plemena koji preživeše bi šezdeset u broju. I u to vreme Gospod je uzvratio Mihi i njegovoj majci sve šta je rekao. I Miha bi uništen u vatri i njegova majka je istrunula, baš kao što je Gospod rekao u pogledu njih.
Uznesenje Fineja
48 I u to vreme Finej položi sebe da umre, i Gospod reče mu, ''Evo ti si prošao 120 godina koje su ustanovljene za svakoga čovjeka. I sad ustani i idi odavde i stanuj u Danabenu na planini i stanuj tamo mnoge godine. I ja ću zapovidjeti mome orlu, i on će te hraniti tamo, i nečeš dolaziti dole ka ljudima dok ne dođe vreme i budeš iskušan u to vreme, i ti češ zatvoriti nebesa tad, i tvojim ustima biti će otvorena. I potom ti češ biti uzdignut na mesto gde oni koji behu prije tebe behu uzdignuti, i ti češ biti tamo dok se ne sjetim svijeta. Tad Ja ću učiniti da dođeš, i ti češ kušati šta je smrt.'' I Finej ode i učini sve šta Gospod zapovedi mu. A u te dane kad on odredi Elija za sveštenika, on pomaza ga u Šilu. A u to vreme kad on ode, tad sinovi Izraela behu slavili Pashu i oni narediše sinovima Benjamina, govoreći, ''Idite gore i dobavite žene za sebe, jer mi ne možemo ti dati naših kćeri. Jer mi učinismo zakletvu u vreme naše ljutnje, ali da se ne dogodi da jedno pleme bude izbrisano iz Izraela.'' I sinovi Benjamina odoše i uhvatiše za sebe žene i izgradiše za sebe Gabaon i počeše da stanuju tamo. I dok su sinovi Izraela bili odmarali u međuvremenu, oni nisu imali vođe u tim danima, i svaki je činio šta je ugodno u njegovim vlastitim očima. To su zapovedi i sudovi i svedočanstva i događaji koji behu u danima sudija Izraela, prije nego je kralj vladao nad njima.
Potraga za novim vladarom
49 I u to vreme sinovi Izraela počeše da rade molbu Gospodu, i oni rekoše, ''Neka svaki od nas baca kocku da vidimo tko je tko može vladati nama kao što je Kenaz činio. Jer možda nađemo čoveka koji će nas osloboditi od naše nevolje, jer nije propisno za narod da bude bez vladara.'' I oni bacaše kocku. I kad niko nije bio nađen, ljudi behu veoma tužni i rekoše, Narod nije vredan da bude uslišan od Gospoda. Zato nam nije odgovorio.I sad hajde da bacamo kocku po plemenima, ako Bog bude pomiren sa velikom grupom. Jer mi znamo da Bog će biti pomiren sa onima koji su vredni njega.'' I oni bacaše kocku po plemenima, i ni na jedno pleme kocka nije dišla. I Izrael reče, ''Hajde da izaberemo između sebe, jer smo stavljeni u položaj potrebe. Jer mi znamo da Bog je zamrzio svoj narod i njegova duša se gnuša nas.'' I izvjesan čovjek po imenu Netez odgovori i reče narodu, ''On nas ne mrzi, već mi smo učinili sebe tako omraženim da Bog treba da nas napusti. I tako, čak ako umremo, nemojmo ga napustiti, već hajde da pribegnemo njemu. Mi koji smo hodali u našim zlim putevima nismo ga znali koji nas je stvorio, i tako naša namjera će biti uzaludna.Jer ja znam da Bog nas neće odbaciti zasvagda, niti će on mrziti svoj narod za sve naraštaje. I tako ojačajte sebe, i hajde da molimo ponovo, i hajde da bacamo kocku po gradovima. Jer iako su naši grehovi mnogi, međutim njegova dugotrepeljivost neće izdati.'' I oni bacaše kocku po gradovima, i Ramataim izađe u kocki. I narod reče, ''Tako Ramataim je ubrojan pravedniji nego svi gradovi Izraela, jer on je izabran iznad svih gradova.'' I svaki reče svome bližnjem, ''U tom gradu koji je izašao u kocki hajde da bacamo kocku po ljudima, i hajde da vidimo koga je Gospod izabrao od njih.'' I oni bacaše kocku po ljudima, i pade na nikog osim na Elkanu. Jer kocka je pala na njega, narod ga uze i reče, ''Dođi, i budi nam vođa.'' I Elkana reče narodu, ''Ja ne mogu biti vođa nad ovim narodom, niti mogu biti smatran onim koji može vam biti vođa. Ali ako moji grehovi su uhvaćeni sa mnom, ja ću ubiti sebe tako da me ne uprljate. Jer je pravedno da umrem samo za svoje vlastite grehove radije nego da nosim teret ovoga naroda.''
I narod vidje da Elkana nije bio voljan da čini vodstvo nad njima, i oni moliše ponovo Gospodu, govoreći, ''Gospode Bože Izraela, zašto si napustio svoj narod u pobjedi njihovih neprijatelja, i u vreme nevolje zašto si zanijekao tvoje nasljedstvo? Evo čak onaj koji je bio izabran u udjelima nije ispunio tvoje zapovijesti. Ali ovo se dogodi samo zato jer kocka pade na njega i mi smo mislili da imamo vođu. I evo dogodilo se da čak on se natjeće protiv udjela. Koga da pitamo još jednom, ili kome da pribegnemo, ili gde je mesto našega počinka i odmora? Jer ako odredbe koje si ti ustanovio sa našim očevima su istiniti, govoreći, 'Ja ću umnožiti tvoje sjeme, ' i oni će iskusiti ovo, tad bi bilo bolje reći nam, ''Ja odbacujem tvoje sjeme, ' nego zanemariti nas.'' I Bog im reče, ''Kad bi vam platio prema vašim zlim delima, bilo bi potrebno da uopšte ne obračam pažnju na vašu rasu. I šta ću učiniti da moje ime bude prizivano na vas? I sad znajte da Elkana, na koga je udio pao, ne može vladati nad vama, već prije njegov sin koji će biti rođen od njega, on će vladati nad vama i prorokovati. I od ovog vremena, vladara neće nedostajati među vama za mnogo godina.'' I narod reče, ''Evo, Gospode, Elkana ima deset sinova, i tko od njih će vladati ili prorokovati? '' I Bog reče, ''Nitko od sinova Peninih ne može vladati narodom, već onaj koji je rođen od neplodne žene koju sam ja dao njemu kao ženu će biti prorok preda mnom. I ja ću voljeti ga kao što sam volio Isaka, i njegovo ime će biti preda mnom uvijek.'' I narod reče, ''Evo možda sad Bog se setio nas tako da nas oslobodi od ruke onih koji nas mrze.'' I na taj dan oni učiniše prinos (žrtvu) mira i slaviše prema njihovim običajima.
Molitva Hane i njena nevolja
50 I Elkana je imao dve žene. Ime jedne bi Hana, a ime druge bi Penina. I jer Penina je imala sinove a Hana nije, Penina ju je ismijavala, govoreći, ''Šta ti koristi što Elkana tvoj muž te voli, jer ti si suho drvo? I ja znam da moj muž će me voljeti, jer on uživa kad gleda moje sinove kako stoje oko njega kao nasad maslinovog drveća.'' I tako je bilo kad je ona ismijavala je danima, i Hana bi tužna veoma. A ona se veoma bojala Boga od svoje mladosti. Dogodilo se na sveti dan Pashe, kad je njen muž otišao da žrtvuje, Penina je vrijeđala Hanu, govoreći, ''Žena nije uistinu voljena iako njen muž voli je zbog ljepote. Neka se Hana ne hvali u svojoj pojavi, već ona koja se hvali, neka se hvali kad vidi njene potomke preda njom. I kad među ženama ploda njene utrobe nema, ljubav će biti uzalud. Jer šta koristi Raheli što Jakov ju je volio? Ukoliko plod njene utrobe mu nije dat, njegova ljubav bi bila uzalud.'' I kad Hana ću ove riječi, njena duša klonu i zaplaka. A njen muž vidje je i reče, ''Zašto si tužna? I zašto ne jedeš? I zašto je tvoje srce palo unutar tebe? Nisu li tvoji putevi ponašanja bolji od deset sinova Penine?'' I Hana je slušala njega, i ona usta nakon što je jela i dođe u Šilo u kuću Gospodnju, gde Ilija sveštenik je živeo, komu Fineja sin Eleazara sveštenik postavi, i on mu je zapovedao. I Hana je molila i rekla, ''Nisi li ti, Gospode, istražio srca svih naraštaja prije nego što si stvorio svijet? Sad koja utroba je rođena otvorena i umire zatvorena ukoliko ti ne želiš? I sad neka moja molitva uzađe pred tebe danas da ne idem dole odavde prazna, jer ti znaš moje srce, kako sam hodila pred tobom od dana moje mladosti.'' I Hana nije htela da moli glasno kako ljudi čine. Jer je mislila, govoreći, ''Možda nisam vredna da budem uslišena, a Penina će biti tad još željnija da me ismijava kao što čini danima kad govori, 'Gde je tvoj Bog u koga veruješ? I ja znam da ni ona koja ima mnogo sinova nije bogata niti ona koja ima malo je siromašna, već ko obiluje u volji Božjoj je bogat. Jer tko zna za što sam molila? Ako znaju da nisam uslišena u molitvi, oni će vređati Boga. I ja neću imati svedoka osim u mojoj duši, jer moje suze su sluge mojih molitvi.
I dok je ona molila, Ilija sveštenik je video da je ona uznemirena i da se ponaša kao pijana žena, i on reče joj, ''Idi i stavi svoje vino dalje od sebe.'' A ona reče, ''Je li moja molitva toliko uslišena da sam nazvana pijanom ženom? Sad ja sam pijana sa tugom, i popila sam čašu svoga plača.'' I Ilija sveštenik joj reče, ''Reci mi zašto si izružena.'' I ona mu reče, ''Ja sam žena Elkane, i jer Bog je zatvorio moju utrobu, Ja sam molila pred njim da ne odem sa ovoga svijeta bez ploda i da ne umrem bez da imam svoju vlastitu sliku.'' A ilija sveštenik joj reče, ''Idi, jer Ja znam za šta si molila, tvoja molitva je uslišena.'' Ali Ilija sveštenik nije hteo da kaže njoj da prorok je predodređen da bude rođen od nje. Jer on je čuo da kad je Gospod govorio o njemu. I Hana dođe u svoju kuću, i ona bi utješena tugom, ali nije rekla nikom za šta je molila.
Rođenje Samuila
51 U tim danima ona zatrudni i rodi sina i nadije mu ime Samuel, koje se tumači ka ''močni'' kako ga je Bog nazvao kad je prorokovao o njemu. I Hana je ostala tamo i dojila je dete dok nije bilo dve godine staro. I kad ga je odviknula, ona ode gore s njim i donese darove u njenim rukama. I dete bi veoma lijepo, i Gospod bi sa njim. I Hana je stavila dečaka pred Iliju i rekla mu, ''Ovo je želja koju sam željela, i ovo je molba koju sam tražila.'' I Ilija reče njoj, ''Ti nisi molila sama, već narod je molio za ovo. Ovo nije samo tvoja molitva, već je obećana prethodno plemenima. I kroz ovoga dečaka tvoja utroba je opravdana tako da pribavi napredak za narod i postavi mlijeko u tvoje grudi kao izvor za dvanaest plemena.'' I čuvši ovo Hana je molila i rekla,
''Dođite mome glasu, svi vi narodi,
I slušajte moj govor, sva vi kraljevstva,
Jer moja usta su otvorena kako bih govorila,
I mojim usnama je naređeno da pevaju pesmu Gospodu.
Kapajte, moje grudi, i recite svoje svedočanstvo,
Jer vama je naređeno da date mleko.
Jer onaj koji je nadojen od vas će uzrasti,
I narod će biti prosvetljen sa njegovim rečima,
I on će pokazati narodima zakone,
I njegov rog će biti uzdignut veoma visoko.
I tako ću govoriti moje reči otvoreno,
Jer od mene će uzrasti zapovijedi Gospodnje,
I svi ljudi će naći istinu.
Ne žurite da kažete velike stvari
Ili da donesete iz svojih usta uzvišene reči,
Več zadovoljstvo u veličanju (Boga).
Jer kad svetlo od koga mudrost se rađa izađe,
Ne oni koji poseduju mnoge stvari će reći da su bogati
Niti oni koje su rođene u izobilju će biti zvane majkama.
Jer neplodna je zadovoljila u rađanju,
A ona koja je imala mnogu decu je ispražnjena.
Jer Gospod ubija u sudu,
I dovodi u život u milosti.
Jer one koji su zli u ovome svijetu on ubija,
I on dovodi pravednika u život kad on želi.
A zlog će zatvoriti u tamu,
Ali će sačuvati svoje svetlo za pravednika.
I kad zli umre, tad oni će propasti.
I kad pravedni ide da spava, tad oni biti će oslobođeni.
Sad tako će svaki sud izdržati,
Dok on koji obuzdava bude otkriven.
Govori, govori, Hana, i ne budi tiha.
Pevaj himnu, kćeri Batuela,
O čudima koje Bog je izvršio sa tobom.
Tko je Hana da prorok bude rođen od nje?
Ili tko je kćer Batuela da ona treba ponijeti svijetlo ljudima?
Ustani, i ti, Elkano, i opaši se.
Pevaj pesmu o čudima Gospodnjim.
Jer Asaf prorokova u divljini o tvome sinu, govoreći,
'Mojsije i Aron behu među svojim sveštenicima,
I Samuilo bi rođen među njima.'
Evo riječ je ispunjena,
I proroštvo se ostvaruje.
Sve ove riječi će izdržati
Dok ne daju rog za svoga pomazanika
I moč bude prisutna na prijestolju kralja.
I neka moj sin ostane ovde i služi
Dok on bude učinjen svjetlošću za narode.''
I oni odoše puni zadovoljstva, radujući se i uzdižući u srcima svu slavu koju Bog je učinio sa njima. A narod dođe dole u Šilo zajedno sa dairama i plesovima, lutnjama i harfama, i dođoše Iliji svešteniku i donesoše mu Samuela. I oni postaviše Samuela pred Gospoda, pomazajući ga, i rekoše, ''Neka prorok živi među narodom, i neka on bude svetlo ovome narodu za dugo vreme!''
Sinovi Ilijini
52 A Samuilo je bio veoma mlad i nije znao ništa o ovim stvarima. I dok je služio pred Gospodom, dva sina od Ilije nisu hodala putevima njihovih otaca i počeše činiti zle stvari narodu i umnožavati vlastitu zlobu. I oni behu zadržavali se blizu kuće Betaka, i kad narod je dolazio da prinosi žrtve, Hofni i Finej su dolazili i uznemiravali narod do ljutnje uzimajući njihove svete prinose prije nego li su ih prinijeli kao svete Gospodu. I ovo nije bilo ugodno ni Gospodu ni narodu ni njihovom ocu. I tako njihov otac reče njima, ''Šta je ovo što čujem za vas? Ili zar ne znate da sam primio ovo mjesto koje Finej preda meni? I ako uništimo šta smo primili, šta čemo reči ako onaj koji je predao pita za njega ponovo i on za koga je on predao nam učini nažao? I sad ojačajte svoje puteve i hodajte u dobrim putevima, i vaš položaj će ostati isti. Ali ako odbijete i ne uzdržite se od zlih namisli, vi čete uništiti sebe i sveštenstvo će biti uzalud i šta je posvećeno biti će smatrano kao ništa. I tad oni će reči, 'Nije li štap Aronov procvetao uzalud ili je li cvet rođen za ništa? I tako dok još možete, moji sinovi, ispravite šta ste uradili grešno, i ljudi protiv kojih ste grešili će moliti za vas. Ali ako niste voljni i ostanete u svojoj zloći, ja ću biti nevin i biti ću samo žalostan možda ako čujem dan vaše smrti pre nego što umrem. Ali čak i da se ovo dogodi, ja ću biti slobodan od krivice, i iako ću biti tužan, međutim vi ćete stradati.'' I njegovi sinovi nisu slušali, jer Gospod je donio odluku za njih da oni treba da umru, jer su grešili. Jer kad on reče njima, ''Pokajte se od vaših zlih puteva, '' oni govoraše, ''Kad ostarimo, tad ćemo se pokajati.'' I oni koji su bili upozoreni od njihova oca nije im bilo dopušteno da se pokaju, jer su uvek bunili se i radili veoma nepravedno u pljačkanju Izraela. Gospod je bio veoma ljut na Iliju.
Poziv Samuela
53 I Samuel je služio pred Gospodom, još ne znajući šta proročanstva Gospoda su bila. On još nije čuo proročanstva Gospodnja. On je bio osam godina star. I kad se Bog sjetio Izraela, on je želio da otkrije Samuel svoje riječi. I Samuilo je spavao u hramu Božijem. I kad Bog pozva ga, on je razmatrao prvo, govoreći, ''Evo sad Samuel je mlad tako da bude voljen preda mnom. Uprkos činjenici da on nije čuo glas Gospodnji ili da je potvrđen sa rečju Svevišnjeg, kakogod on je kao moj sluga Mojsije. Osamdesetogodišnjaku progovorih, ali Samuel je osam godina star. I Mojsije vidje vatru prvo, i njegovo srce se mnogo uplaši. I ako Samuel vidi vatru sad, kako će preživjeti? I tako sad moj glas njemu će biti kao onaj od čovjeka, a ne kao od Boga. I kad razumije, potom ću mu pričati kao Bog.'' I usred noći glas sa nebesa pozva ga. I Samuel se probudio, i on prepozna ga kao glas Ilije sveštenika, i on otrča njemu i reče, ''Zašto si me probudio, Oče? Jer ja bijah uplašen, jer ti nikad me nisi pozvao po noći.'' I Ilija reče, ''Jao meni! Je li nečist duh vodio mog sina Samuela ustranu?'' I on reče mu, ''Idi , spavaj. Jer ja te nisam zvao. Međutim, reci mi, ako se sječaš. Koliko često je učinio on pozvao te?'' I on reče, ''Dvaput.'' I Ilija reče mu, ''Reci mi, čiji glas si prepoznao, moj sine?'' On reče, ''Tvoj. Zato sam ti potrčao.'' I Ilija reče, ''U tebi ja vidim znak koji ljudi imaju od danas do večnosti, da ako netko te pozove drugi put dvaput po noći ili u podne, oni će znati da je zao duh. Ali ako te pozove treći put, Ja ću znati da je anđeo.'' I Samuel ode i zaspa. I drugi put on je čuo glas sa nebesa, i on usta i otrča Iliji i reče mu, ''Zašto me zvao? Jer ja sam čuo glas moga oca Elkane.'' I tad Ilija razume da Bog je počeo da ga poziva. Jer Ilija reče, ''Sa dva glasa kojim Bog te već zvao, on je postao kao otac i gospodar, sad sa trečim on će biti kao Bog.''I on mu reče, ''Sa tvojim desnim uhom pazi, sa levim budi gluv. Jer Finej sveštenik nam je zapovjedio, govoreći, 'Desnim uhom čuje Gospod po noći, ali levim anđeo.' I tako ako čuješ u desno uho, reci 'Reci štagod želiš, jer ja slušam, jer ti si me stvorio.' Ali ako čuješ na lijevo uho, dođi i recimi.'' I Samuel je otišao i spavao kako Ilija mu je zapovidio. I Gospod progovori opet treći put, i desno uho Samuela bi ispunjeno. I kad on pozna da riječ njegova oca je sišla, Samuel se okrene na drugu stranu i reče, '' Ako sam ja u stanju, govori, jer ti više znaš o meni nego ja.''I Bog mu reče, ''Ja sam uistinu obasjao kuću Izraela u Egiptu i izabrao za sebe tad kao proroka Mojsija moga slugu i učinio čuda kroz njega za moj narod i uzeo osvetu na mojim neprijateljima kako sam želio. I ja dovedoh moj narod u divljinu i obasjah ih kako su izgledali. I kad jedno pleme usta protiv drugog, govoreći, ''Zašto su sveštenici sami sveti?' Ja nisam želeo da uništim ih i rekoh im, 'Ima li svako prisutan svoj štap, i onaj čiji štap procveta – njega sam izabrao za sveštenstvo. I kad su svi predali štapove kako sam zapovijedio, tad Ja zapovijedih zemlji gde šator od sastanka je bioda štap Aronov procveta kako bi njegova porodica bi bila objavljena svih dana. I sad oni koji su procvali su onečistili moje svete stvari. Zato evo dani dolaze, i ja ću zgaziti cvijet koji je rođen tad i zaustaviti ću ih koji pogrešuju riječ koju sam zapovijedio Mojsiju mome slugi, govoreći, 'Ako dođeš na ptičje gnezdo, nečeš uzeti majku sa mladima.' Tako će se dogoditi njima čije majke će umreti sa kćerima i očevi se stradati sa sinovima. I kad Samuel ču ove reči, njegovo srce klonu, i on reče, ''Je li tako palo mojoj mladosti da ja prorokujem uništenje onomu koji me hrani? I sad kako je da sam ja dan prema molitvi moje majke? I tko me doveo? Kako mi je on zapovijedio da objavim zlo kao da je dobro?'' I Samuel usta ujutro, i nije htio da kaže Iliji. I Ilija mu reče, ''Slušaj, moj sine. Evo prije nego što si rođen, Bog je obečao Izraelu da će on poslati te njima i da češ ti prorokovati. I tad kad tvoja majka dođe ovamo i kad je molila, jer nije znala šta se dogodilo, Ja rekoh joj, 'Idi pravo, jer šta će biti rođeno od tebe će biti sin za mene.' I tako ja rekoh tvojoj majci i tako je Gospod vodio tvoj život. Čak ako ti kazniš onoga ko te izveo, tako Gospod da je živ, ne sakrij od mene štogod si čuo.'' Tad Samuilo bi uplašen i reče mu sve reči koje je čuo. I on reče, ''Hoče li stvar stvorena odgovoriti nazad onomu koji je stvorio? Tako ja ne mogu odgovoriti nazad kad on želi da oduzme šta je izručio kao vjerni davatelj. Svet je on koji prorokova, jer ja sam pod njegovom moči.''
Otimanje kovčega i Ilijina smrt
54 I u te dane Filisteji skupiše svoj logor i napadoše Izrael. I sinovi Izraela izađoše da se bore sa njima. I kad narod Izraela bi se razbežao u prvom susretu, oni rekoše, ''Hajde da donesemo kovčeg zavjeta Gospoda, i možda on će boriti se zajedno sa nama, jer u njemu su table Gospoda koje on načini sa našim očevima na Horebu.'' I kad kovčeg izađe sa njima i stiže u logor, Gospod zagrmi i reče, ''Ovaj čas biti će kao onaj što se dogodi u divljini kad oni uzeše kovčeg bez moje zapovesti, i uništenje snađe ih. Tako i u ovom času narod će pasti i kovčeg će biti zarobljen u smislu kako bih ja uništio neprijatelje moga naroda zarad kovčega i ispravio moj narod koji je grešio.'' I kad kovčeg dođe u borbu, filisteji izađoše da sretnu sinove Izraela i ubiju ih. I Golijat filistej bi tamo, i on dođe do kovčega. I Hofni i Finej sinovi Ilije i Saul sin Kišov behu držali kovčeg. I Golijat uze ga sa levom rukom i ubije Hofnija i Fineja. Ali Saul, jer je bio brz na nogama, uteče od njega. I on podra svoju odeću i stavi pepeo na svoju glavu. I on dođe Iliji svešteniku, i Ilija mu reče, ''Reci mi šta se dogodilo u logoru.'' I Saul mu reče, ''Zašto me pitaš ove stvari? Jerr narod je pobijeđen, i Bog je odbacio Izrael, i čak sveštenici su ubijeni sa mačem, a kovčeg su uzeli filisteji.'' A kad Ilija ču o oduzimanju kovčega, on reče, ''Evo Samuel je prorokovao o mojim sinovima i o meni da treba da umremo zajedno, ali nije spomenuo kovčeg meni tad. I sad ploče zavjeta su izručene neprijatelju. Šta više da kažem? Evo Izrael odlazi od istine, jer njegovi zakoni su uzeti od njega.'' I dok je Ilija bio u dubokom očajanju, on pade sa svoje stolice. I tamo umre u jedan dan Ilija i Hofni i Finej njegovi sinovi. I žena Fineja sjede da rodi. Kad je ona čula ove stvari, sve u njenoj utrobi popusti. I babica reče njoj, ''Povrati svoju snagu, i ne daj da ti duša klone, jer tvoj sin ti je rođen.'' A žena reče joj, ''Evo sad jedna osoba je rođena i četvoro od nas umire, to je, otac i dva sina i njegova snaha.'' I ona prozva njegovo ime ''gde je slava'', govoreći, ''Slava je otišla od Izraela, jer kovčeg Gospodnji je oduzet. I kad je ona rekla ove riječi, ona preda svoj duh.
Povratak kovčega
55 A Samuel nije znao ništa o ovim stvarima, jer tri dana pre bitke Bog ga posla, govoreći mu, ''Idi i gledaj okolo Ramataima gde tvoje stanovanje će biti.'' I kad Samuel je čuo šta se dogodilo Izraelu, on dođe i moliše se Gospodu, govoreći, ''Evo sad uzalud razumijevanje mi je uskraćeno, da vidim uništenje moga naroda. I sad ja se bojim da možda moji dani ostare u zlu i moje godinedostignu kraj u tugi. Budući da kovčeg nije sa mnom, zašto bih živeo?'' I Gospod mu reče, ''Ne budi tužan, Samael, jer kovčeg je uzet. Ja ću ga vratiti, i ja ću oboriti one koji su ga uzeli, i ja ću osvetiti moj narod od mojih neprijatelja.'' I Samael reče, '' Evo iako ti uzmeš osvetu prema tvojoj dugotrpeljivosti, međutim šta čemo mi koji umiremo sad činiti?'' I Bog mu reče, ''Prije nego umreš, videti češ kraj koji donosim na moje meprijatelje, u kojem filisteji će biti uništeni od škorpija i sve zle gmizajuće stvari i stradati će.''
I kad su filisteji namjestili otet kovčeg Gospodnji u hramu Dagona, njihovog boga, i kad su došli da pitaju Dagona o ishodu, oni nađoše da je on pao na svoje lice i njegove ruke i noge behu ležale pred kovčegom. I u prvo jutro oni odoše i razapeše sveštenike. I sledeći dan oni dođoše i nađoše ga kao dan ranije, i tamo bi veliki pokolj među njima. I filisteji se sakupiše u Ekronu i rekoše, svaki svome bližnjem, ''Evo sad vidimo da uništenje je veliko među nama, i plod naših utroba će stradati zarad gmizavaca koji su poslani na nas će uništiti one koji su sa decom ili dojenčadi i one koji doje.'' I oni rekoše, ''Hajde da vidimo zašto je ruka Gospodnja teška nad nama. To nije zbog kovčega, jer naši bogovi su danima nađeni kako padaju na lice pred kovčegom? I mi smo ubili sveštenike više no jednom uzalud.'' I mudri ljudi filisteja rekoše, ''Evo sad možemo naučiti o ovom, ako je Gospod poslao uništenje na nas zarad kovčega ili zla sila je došla na nas slučajno. I sad zarad svih koje su trudne i koje doje su mrtve, a one koje doje su učinjene bez dece i one koje doje stradavaju, hajde da uzmemo krave koje daju mleko i stavimo na njih kola i stavimo kovčeg i zatvorimo njihovu telad. I ako krave u idenju napred idu pravo tako da se ne vrate teladima, znati čemo da smo pretrpili ove stvari zarad kovčega. Ali ako ne žele da idu pravo već žele da ostanu sa njihovim teladima, znati čemo da vreme uništenja je došlo na nas.'' I neki od mudraca i bajača odgovoriše, ''Ne samo da čemo probati ovo, već također mi čemo namjestiti krave na spoju tri puta koji su oko Ekrona. Jer srednji put ide pravo u Ekron i desni u Judu a levi u Samariju. I ako oni se postave na desni put i odu pravo u Judu, mi čemo znati da uistinu Bog židova nas je uništio. Ali ako idu pravo drugim putevima, znati čemo da ovo veoma nasilno vreme je došlo na nas jer smo zanemarili vlastite bogove.'' I filisteji uzeše krave koje daju mleko i natovariše ih sa novim kolima i staviše kovčeg na njih i postaviše ih na spoj puteva i zatvoriše njihovu telad kod kuće. Sad krave, iako su voljele i žudjele za njihovom teladi, međutim išle su pravo desnim putem koji vodi u Judeju. I tad oni su znali da su bili uništeni zarad kovčega. I svi filisteji se sakupiše zajedno i vratiše kovčeg u Šilo sa dairama i gajdama i plesovima. I u mjestu zlih gmizavaca koji su ih uništili oni učiniše zlatne otekline, i oni osvetiše kovčeg. I na taj dan uništenje filisteja se dogodilo. Broj onih koji su bili sa decom i umrli bi sedamdeset i pet hiljada, i dojenčadi šezdeset i pet hiljada i onih koji su dojili pedeset i pet hiljada, i ljudi dvadeset pet hiljada. I zemlja je bila u miru sedam godina.
Narod zahteva kralja
56 I u to vreme sinovi Izraela su željeli i tražili za kraljem, i oni se sakupiše Samuilu i rekoše, ''Evo sad si star, i tvoji sinovi ne hodaju u tvojim putevima. I sad postavi nad nama kralja da nama upravlja, jer riječ je ispunjena koju Mojsije reče našim ocima u divljini, govoreći, 'Odredi od svoje brače vladara nad vama.'' I kad Samuilo ću govor o kraljevstvu, on bi veoma tužan u svome srcu i reče, ''Evo sad vidim da još nije vreme za nas da imamo večno kraljevstvo i da gradimo kuću Gospoda našega Boga, jer ovaj narod traži kralja prije određenog vremena. Ali ako Gospod želi, izgleda mi da kralj ne može biti postavljen.'' I Gospod mu reče po noći, ''Ne budi tužan. Jer ja ću poslati njima kralja koji će ih uništiti, i on sam biti će uništen potom. Sad onaj koji će doći tebi sjutra u šesti čas, on je onaj koji će vladati nad njima.''
I u sledeći dan Saul sin Kišov dođe sa brda zemlje Efraimove u potrazi za magarcima svoga oca. I kad dođe u Ramataim, on ode da pita Samuila o magarcima. A on je hodao oko Bame. I Saul mu reče, ''Gde je onaj koji vidi?'' A u to vreme prorok je zvan ''onaj koji vidi''. I Samuel mu reče, ''Ja sam onaj koji vidi.'' I on reče, ''Možeš li mi reći o magarcima moga oca, jer su izgubljeni?'' I Samuilo mu reče, ''Odmori se sa mnom danas, i ja ću ti reći sutra to za što si došao da pitaš.'' I Samuilo reče Gospodu, ''Upravi tvoj narod, Gospode, i reci mi šta si naumio za njih.'' I Saul odmori se sa Samuelom u taj dan. I on usta ujutro, i Samuilo mu reče, ''Evo da znaš da Gospod te je izabrao kao vladara za svoj narod u ovo vreme i upravio je tvoje puteve, i tvoja budućnost će također biti upravita.'' I Saul reče Samuilu, ''Tko sam Ja i šta je kuća moga oca da moj gospodar kaže meni takve reči? Jer ja ne razumijem šta ti pričaš, jer sam mlad.'' I Samuilo reče Saulu, ''Tko će potvrditi da tvoja riječ će biti ispunjena sebi do kraja da bi imao dug život? Kakogod, razmotri ovo, da tvoje riječi će biti upoređene sa riječima proroka čije ime će biti Jeremija.'' I Saul ode, i u taj dan narod dođe Samuilu, govoreći, ''Daj nam kralja kao što si nam obećao.'' I on reče im, ''Evo vaš kralj će doći vama nakon tri dana.'' I gle Saul dođe, i svi znakovi koje Samuilo mu je rekao dogodi mu se. Nije li ovo zapisano u Knjizi kraljeva?
Saul pred narodom
57 I Samuilo posla i sakupi sav narod i reče im, ''Evo vi i vaš kralj. Ali ja sam usred vas kako Bog mi zapovidi. I tako prije vašeg kralja Ja kažem vam kako moj gospodar Mojsije sluga Božiji reče vašim ocima u divljini kad družina Koreja usta protiv njega. ''Vi znate da ja nisam uzeo išta od vas, niti sam povredio ikoga od vas.' I jer su lagali tad i rekoše, 'Uzeo si, ' zemlja proguta ih. I sad vi, koji niste kažnjeni od Gospoda, odgovorite pred Gospodom i pred njegovog pomazanika, ako ste tražili kralja jer ja sam postupao prema vama loše, i Gospod će biti svedok za vas. Ali ako sad riječ Gospodnja se ispuni, Ja i kuća moga oca smo slobodni od krivnje.'' I ljudi odgovoriše, ''Mi smo tvoje sluge, ali imamo kralja, jer nismo vredni da nama upravlja prorok. Sad odredi nad nama kralja koji će nas upravljati.'' I sav narod i kralj plakaše sa velikom tugom i rekoše, ''Dogo da živi Samuel prorok!'' I kad kralj je bio postavljen, oni donesoše žrtve Gospodu. I potom Saul se borio sa filistejima u godini veoma uspešne borbe.
Greh Saulov
58 I u to vreme Gospod reče Samuelu, 'Idi i reci Saulu, 'Poslan si da uništiš Amaleka kako bi riječi koje Mojsije moj sluga je izgovorio budu ispunjene: 'Ja ću uništiti ime Amaleka sa zemlje.'' Ja govoriv u svojoj srdžbi. I ne zaboravi da uništiš svakoga od njih kako ti je zapoveđeno.''' I Saul ode i napade Amaleka. I on pusti Agaga, kralja Amaleka, živa, jer on mu reče, ''Ja ću ti pokazati skrivena blaga.'' I zarad ovog on poštedi ga i ostavi da živi i dovede ga u Ramataim. I Bog reče Samaelu, ''Vidio si kako u kratko vrijeme kralj je postao pokvaren sa srebrom, i on je pustio kralja Amaleka i njegovu ženu živu. I sad nek im bude, tako da Agag dođe zajedno sa svojom ženom nočas, i ti češ ih ubiti sutra. Ali njegova žena će biti sigurna dokle nosi muško dete, i tad ona također će umreti. I onaj koji će biti rođen od nje će postati kamen spoticanja za Saula. Sad ustanite sutra i ubijte Agaga, jer Saulov grijeh je ispisan preda mnom sve dane.'' I kad Samuilo usta rano ujutro, Saul ode da ga srete i reče mu, ''Gospod je izručio naše neprijatelje u naše ruke kao što si rekao.'' I Samuel reče Saulu, ''Koliko štete Izrael je učinio jer je tražio te za sebe kao kralja prije nego je vrijeme došlo da kralj vlada nada njima! I ti, koji si bio poslat da učiniš volju Gospodnju, si pogrešio je. I tako on koji je pušten da živi od tebe će umreti sad, i ta skrivena blaga o kojima je govorio on ti neće pokazati, i jedan koji će biti rođen od njega će biti za tebe kamen spoticanja.'' I Samuilo dođe Agagu, i imao je mač, i Samuel ubi Agaga i vrati se u svoju kuću.
Pomazanje i psalam Davidov
59 I Gospod reče njemu, ''Idi, pomaži onoga za koga ću ti reči, jer vrijeme u kojem njegovo kraljevstvo će doči se ispunilo.'' I Samuilo reče, ''Evo ti brišeš kraljevstvo Saulovo?'' I on reče, ''Ja ga brišem.'' I Samuel ode pravo u Betel, i posveti starješine i Jeseja i njegove sinove. I Eliab, prvorođeni sin Jesejev, dođe. I Samuel reče, ''Evo sad je ovaj posvećeni, pomazanik Gospodnji?'' I Gospod reče njemu, ''Gde je tvoja vizija koje tvoje srce vidi? Nisi li ti onaj koji je rekao Saulu, 'Ja sam onaj koji vidi'? I zašto ne znaš koga treba da pomažeš? I sad ovaj prijekor je dovoljan za tebe, traži najmanjeg pastira od svih i pomaži toga.'' I Samuilo reče Jeseju, ''Pošalji i dovedi tvog sina od stada, jer Bog ga je izabrao.'' I Jesej posla i dovede Davida, i Samuel pomaza ga usred njegove braće. I Gospod je bio sa njim od toga dana. Tad David poče da peva ovu pesmu, i on reče,
''Od krajeva zemlje Ja ću početi moju pesmu slave,
I od dana davnih povesti ću pesmu.
Kad Avelj prvi je čuvao stada,
Njegova žrtva je bila prihvatljivija nego ona njegova brata,
I njegov brat bi ljubomoran na njega i ubi ga.
Ali za mene to nije isto,
Jer Bog me zaštitio
I jer on me izručio svojim anđelima
I njihovim čuvarima da me oni čuvaju.
Jer moja braća behu ljubomorna na mene,
I moj otac i moja majka zanemarivaše me.
I kad prorok dođe,
Oni me nisu zvali.
I kad pomazanik Gospodnji bi pokazan,
Oni zaboraviše me.
Ali Bog sa svojom desnom rukom
Svoju milost približi meni.
Zato neću prestati pevati hvale
Sve dane moga života.''
I dok je David još govorio, evo bijesan lav iz šume i medvjed iz planine uhvatiše ovcu Davidovu. I David reče, ''Evo ovo će biti znak za mene kao najupečatljiviji početak pobede u borbi. I ja idem za njima i ja ću spasti šta je uhvaćeno i ubiti ih.'' I David ode za njima i uze kamenje iz ume i ubi ih. I Bog mu reče, ''Eto sa kamenjem Ja sam izbavio ove zvijeri od tebe. Sad ovo će biti znak za tebe, jer sa kamenjem ti češ ubiti neprijatelja moga naroda kasnije.''
David istjeruje zle duhove
60 I u to vreme duh Gospodnji je bio uzet od Saula, i zao duh ga je gušio. I Saul posla i dovede Davida, i on je svirao pesmu na svojoj liri po noći. A ovo je bila pesma koju je pevao za Saula kako bi zao duh napustio ga.
''Tama i tišina behu pre stvaranja sveta,
I tišina reče reč i tama posta svetlo.
Tad tvoje ime bi izgovoreno u stvaranju svega šta je rašireno,
Gornje koje se nazva nebom i donje bi nazvano zemlja.
I gornjem delu bi zapoveđeno da donese dole kišu u svoje vreme,
A donjem delu bi zapoveđeno da stvara hranu za sve stvari koje su stvorene.
I nakon ovoga bilo je pleme tvojih duhova stvoreno.
I sad ne muči kao onaj stvoren u drugo dan.
Ako ne, sjeti se pakla gde hodaš,
Ili zar nije dosta za tebe da čuješ da, kroz šta odzvanja pred tobom, Ja pevam previše?
Ili dali se sečaš da si stvoren od eha koji odzvanja u kaosu (neredu)?
Daj novoj utrobi od koje sam rođen da te prekori,
Od koje nakon vremena onaj rođen od mene će vladati nad tobom.''
I koliko dugo je David pevao, duh je štedio Saula.
David i Golijat
61 I nakon ovoga filisteji dođoše da se bore sa Izraelom, i David se vrati u divljinu da napasa ovce. I Midijaniti se pojaviše pred njim i htjedoše da uzmu njegove ovce. I on ode do njih i napade ih, i on ubi petnaest hiljada njihovih ljudi. Ovo je prva borba koju David je borio dok je bio u divljini. I čovjek po imenu Golijat izađe iz logora filistejaa, i on pogleda na Saula i na Izrael i reče, ''Nisi li ti Izrael koji je utekao preda mnom kad ja uzeh kovčeg od tebe i ubih tvoje sveštenike? I sad pošto si ti kralj, dođi dole kao čovek i kralj, i bori se sa nama. Ako ne, ja ću doći tebi i zarobiti te i učiniti tvoje ljude na služe našim bogovima.'' I kad Saul i Izrael čuše ove riječi, oni se behu veoma uplašili. I filistej reče, ''Prema broju dana u koji Izrael je slavio kad je primio Zakon u divljini, to je, četrdeset dana, toliko ću ja ismijavati ih i potom ja ću se boriti sa njima.'' I kad četrdeset dana se navrši i David dođe da vidi bitku svoje braće, on je čuo riječi koje filistej je izgovorio i rekao, ''Je li ovo vreme o kojemu Bog reče mi, 'Ja ću izbaviti u ruke kamenjem neprijatelja moga naroda? I Saul ču ove riječi i posla i primi ga i reče, ''Šta je ova riječ koju si izgovorio narodu?'' I David reče, ''Ne plaši se, kralju, jer ja ću ići i boriti se sa filistejinom, i Bog će odnijeti mržnju i prijekor od Izraela.'' I David namjesti, i uze sedam kamenova i napisa na njima imena svojih otaca (ona od Abrahama, Isaka , i Jakova, Mojsija i Arona) i svoje vlastito i Svemočnoga. I Bog posla Zervihela, anđela zaduženog za moč u borbi. I David ode do Golijata i reče mu, ''Čuj ovu riječ prije nego umreš. Nisu li bile dve žene, od kojih ti i Ja besmo rođeni, sestre? I tvoja majka bi Orpa, a moja majka Ruta. I Orpa izabra za sebe bogove filisteja i ode za njima, ali Ruta izabra za sebe puteve Svemočnoga i hodaše u njima. I sad behu rođeni od Orpe ti i tvoja braća. I jer ti si ustao danas i došao da uništiš Izrael, evo Ja koji sam rođen od tvoje vlastite krvi sam došao da osvetim moj narod. Jer nakon tvoje smrti tvoja tri brata, također, će pasti u moje ruke. Tad češ ti reći svojoj majci, 'On koji je rođen od tvoje sestre nije nas pođtedio.''' I David stavi kamen u praćku i udari filistejina u čelo. I on otrča njemu i izvuče svoj mač. I Golijat, dok je još život bio u njemu, reče mu, ''Požuri i ubij me, i tad se raduj.'' I David mu reče, ''Prije nego umreš, otvori oči i vidi svoga ubicu, onoga koji te je ubio. I filistej pogleda i vidje anđela i reče, ''Nisi ti sam ubio me, već također onaj koji je sa tobom, onaj čija pojava nije kao pojava čovjeka.'' I tad David odsiječe mu glavu. A anđeo Gospodnji je promenio Davidovu pojavu, i niko ga nije prepoznao. I Saul vidje Davida i pita ga tko je on, i nije nitko ga prepoznao.
David i Jonatan
62 I nakon ovoga Saul je bio ljubomoran na Davida, i on je tražio da ga ubije. A David i Jonatan sin Saulov su učinili zavjet zajedno. I kad David vidje da Saul je tražio da ga ubije, on pobeže u Ramantaim, i Saul pođe za njim. I duh je prebivao u Saulu, i on je prorokovao, govoreći, ''Zašto si skrenuo, Saule, i koga progoniš uzalud? Vreme dodeljeno tvome kraljevstvu je izvršeno. Idi na svoje mesto. Jer ti češ umreti, i David će vladati. Nečete li ti i tvoj sin umreti zajedno? I tad kraljevstvo Davida će se pojaviti.'' I Saul ode dalje i nije znao šta je prorokovao.
A David dođe Jonatanu i reče mu, ''Dođi, i hajde da učinimo zakletvu prije nego se odvojimo jedan od drugog. Jer Saul, tvoj otac, traži da me ubije nepravedno, i jer on zna da me ti voliš on ne govori tebi šta planira za mene. Već zarad tog on me mrzi, jer ti voliš me i kako ja ne bih vladao namesto njega. I kad mu dam dobre stvari, on mi uzvraća zle stvari. I kad sam ja ubio Golijata prema riječi Svemočnoga, vidi kraj koji je namijenio meni, jer je odredio da uništi kuću moga oca. I bi li sud istine bio zamenjen u odnosu da razboriti ljudi čuju odluku. I sad se bojim da će me ubiti, da će on izgubiti vlastiti život zarad mene. Jer ja nikad nisam prolio nevinu krv, i zašto moja duša trpi progon? Jer Ja, najmanji između moje braće, sam čuvao ovce, i zašto bi Ja bio u opasnosti smrti? Jer ja sam pravedan i nemam zloće, i zašto me tvoj otac mrzi? Ali pravednost moga oca pomaže mi tako da ne padnem u ruke tvoga oca. I budući da sam mlad i pun dana, uzalud Saul zavidi mi. Da sam ga povredio, tražio bih da mi oprosti grehe, jer ako Bog oprašta zla dela, koliko više bi trebao tvoj otac, koji je meso i krv. Ja sam hodao u njegovoj kući sa pravim srcem, i kao brzi orao bih doveden pred njega. Ja stavih ruke moje na koplje, i ja blagoslovih ga pesmama. Ali on učini naum da me ubije, i kao vrabac koji beži pred jastrebom, tako ja utekoh pred njim. Komu sam rekao ove reči, ili komu sam rekao šta sam pretrpio, osim tebi i Mihali, tvojoj sestri? A što se tiče nas dvoje, idimo dalje u istini. I bilo bi bolje, brate, da sam ubijen u borbi nego da padnem u ruke tvoga oca. Jer u borbi moje oči gledaju svukud da bi ga sačuvale od njegovih neprijatelja. Jonatan moj brate, čuj moje reči. I ako ima zla u meni, ispravi me.''
I Jonatan odgovori i reče Davidu, ''Dođi k meni, moj brate David, i ja ću ti reći o tvojoj pravednosti. Moja duša će klonuti u tugi nad tobom, jer mi smo odvojeni jedan od drugog. I naši grehovi su uzrokovali ovo, da budemo odvojeni jedan od drugog, ali budimo svjesni jedan drugog noću i danju dok smo živi. Čak ako smrt nas razdvoji, Ja znam da naše duše će znati jeda drugu. Jer tvoje je kraljevstvo u ovome svijetu, i od tebe je početak kraljevstva koje će doći i njegovo vreme. I sad kao dojenče koje je odvojeno od mleka svoje majke, tako će naša odvojenost biti. Budite svedok, nebesa, i budi svedok, zemljo, za ove riječi koje smo razmenili, i plačimo svaki nad drugim, i sakupimo naše suze u posudu i predajmo tu posudu zemlji, i biti će svedočanstvo za nas.'' I oni plakaše, jedan nad drugim, i oni poljubiše jedan drugog. Ali Jonatan bi uplašen, i on reče Davidu, ''Sjetimo se, moj brate, zavjet između nas i zakletve u našim srcima. I ako ja umrem prije tebe i ti budeš kralj kako Gospod reče, ne sječaj se ljutnje moga oca već tvoga zavjeta koji je utvrđen između mene i tebe. Ne sječaj se mržnje sa kojom moj otac mrzi te uzalud već moje ljubavi sa kojom ja te volih. Ne sječaj se da moj otac je bio nezahvalan prema tebi, već sječaj se stola za kojim smo zajedno jeli. Ne drži se ljubomore sa kojom on bi ljubomoran na tebe tako zlo već istine koju ti i ja smo imali. Ne mari za lažima kojima je Saul lagao već zakletvama kojima smo se zakleli jedan drugom.'' I oni poljubiše jedan drugog. I nakon ovoga David ode u divljinu, i Jonatan ode u grad.
Smrt Abimeleha
63 U to vreme sveštenici koji življahu u Nobu bili su oskrnavili svete stvari Gospoda i prve plodove naroda. I Bog je bio ljut i reče, ''Evo ja ću izbrisati one koji stanuju u Nobu, jer oni hodaju putevima sinova Ilije.'' I u to vreme Doeg Sirijac, koji je zadužen bio za Saulove mazge, dođe i reče mu, ''Ne znaš li da Abimeleh sveštenik čini planove sa Davidom, i on mu je dao mač i pustio ga da ide u miru?'' I Saul posla i pozva Avimeleha i reče mu, ''Ti češ sigurno umreti, jer si učinio urotu sa mojim neprijateljem.'' I Saul ubi Abimeleha i kuću njegova oca, i nitko od njegova plemena nije bio spašen osim Abiatara njegova sina. I on ode Davidu i reče mu sve šta se dogodilo njemu. I on mu reče, ''Vidi u godini kad Saul je počeo da vlada, kad Jonatan je grešio i on želio da ga ubije, ovi ljudi ustaše i nisu mu dali. I sad kad 385 sveštenika je ubijeno, oni su mirni i ne govore ništa. I tako eto dani će doći uskoro, i ja ću ih isporučiti u ruke njihovih neprijatelja, i oni će pasti ranjeni sa njihovim kraljem.'' I Gospod reče ove stvari o Doegu Sirijcu: ''Eto dani će doći uskoro, i vatreni crv ću uzači u njegov jezik i učiniti ga da istrune, i njegova nastamba biti će sa Jairom u neugasivoj vatri zauvek.'' Sve stvari koje je Saul učinio, i ostalo od njegovih riječi, i kako je progonio Davida, nije li zapi
Sano u Knjizi o Kraljevima Izraela?
Vještica Endora
64 I nakon ovoga Samuel umrije, i sav Izrael se sakupi i plaka nada njim i sahraniše ga. Tad je Saul mislio i rekao, ''Jer sam istjerao vještake iz zemlje Izrael, oni će me se sjetiti nakon mog odlaska.'' I Saul rastjera sve vještake iz zemlje. I Bog reče, ''Eto Saul nije istjerao vještake iz zemlje zbog straha od mene, već da napravi ime za sebe. Evo on će otići onoj koju je protjerao, da ostvari viđenje od njih, jer nema proroka.'' I tad filistej reče, svaki svome bližnjem, '' Eto Samuilo prorok je mrtav, i tko moli za Izrael? I David, koji se borio za njih, je Saulov neprijatelj, i on nije sa njima. I sad hajde da ustanemo i idemo i borimo se i napadnemo ih i osvetimo krv naših otaca.'' I filisteji se sakupiše i dođoše na borbu. I kad Saul vidje da Samuel je mrtav a David nije sa njim, njegove ruke su klonule, i on je ispitivao Gospoda, ali on nije slušao njega. I on je tražio proroke, i nijedan mu se pojavi. I Saul reče narodu, ''Hajde da potražimo nekog vizionara i pitamo ga šta treba da radim.'' I narod odgovori mu, ''Eto tamo je žena, Sedecia po imenu, i to je kćer Minijanita bajača koji je zavodio narod Izraela ustranu sa vradžbinama i eto ona živi u Endoru. I Saul obuče najgoru odeću i ode k njoj, on i dvojica ljudi sa njim, po noći i reče njoj, ''Podigni Samuel za mene.'' Ona reče, ''Bojim se kralja Saula.'' I Saul joj reče, ''Nečeš biti povređena od Saula u ovoj stvari.'' I Saul reče sebi, ''Kad sam bio kralj u Izraelu, čak ako pagani me nisu videli, oni su znali međutim da sam ja Saul.'' I Saul upita ženu, govoreći, ''Jesi li ikad vidjela Saula?'' Ona reče, ''Viđala sam ga često.'' Saul ode van i plaka i reče, ''Evo sad znam da moja pojava je izmenjena, i slava moga kraljevstva je prošla od mene.'' I kad žena vidje Samuela kako se diže i ona vidje Saula sa njim, ona povika i reče, ''Eto ti si Saul, i zašto si me prevario?'' A on reče joj, ''Ne boj se, već reci šta vidiš.'' Ona reče, ''Evo četrdeset godina je prošlo odkako sam počela da podižem mrtve za filisteje, ali ovakav pogled kao ovaj nije nikad ranije viđen niti će biti poslije.'' I Saul reče joj, ''Kakva je njegova pojava?'' Ona reče, ''Ti tražiš od mene božanska bića. Jer evo njegova pojava nije pojava čoveka. Jer on je obučen u belu odeću sa ogrtačem preko njega, i dva anđela ga vode.'' I Saul se setio ogrtača kojeg Samuilo podera kad je bio živ, i on udari svoju ruku na zemlju i udaraše po njoj. I Samuel reče mu, ''Zašto me uznemiravaš dižući me? Ja sam mislio da vreme za davanje nagrade za moja dela je došlo. I ne nadimi se, kralju, ni ti , ženo, jer niste me izveli, već ta naredba koju Bog mi reče dok sam još bio živ, da ću doći i reći ti da si pogrešio sad drugi put u zanemarivanju Boga. Zato nakon prikazanja moje duše moje kosti su bile uznemirene tako da ja koji sam mrtav ti kažem šta sam čuo dok sam bio živ. Sad zato sutra ti i tvoji sinovi ćete biti sa mnom kad narod bude izručen u ruke filisteja, i jer tvoja utroba je pojedena sa ljubomorom, šta je tvoje biti će uzeto od tebe.'' I Saul ču riječi Samuela i klonu i reče, ''Evo idem da umrem sa mojim sinovima, možda moja propast će biti pokajanje za moju zlobu.'' I Saul usta i ode od tamo.
Smrt Saulova
65 I filisteji napadoše Izrael, i Saul izađe na borbu, i Izrael uteče pred filistejima. I Saul videći da je bitka veoma žestoka reče u svome srcu, ''Zašto ohrabruješ sebe za životom kad Samuilo je označio smrt za tebe zajedno sa tvojim sinovima?'' I Saul reče svom nosaču oružja, ''Uzmi svoj mač i ubij me pre nego filisteji dođu i zlostavljaju me.'' I nosač oružja nije hteo da položi svoje ruke na njega. Već on pade na svoj vlastiti mač, bez mogućnosti da se ubije. I on pogleda iza njega. Video je čovjeka kako trči, i on pozva ga i reče, ''Uzmi svoj mač i ubij me, još ima života u meni.'' I on dođe da ga ubije. I Saul mu reče, ''Prije nego me ubiješ, reci mi ko si.'' I on mu reče, ''Ja sam Edabus, sin Agaga, kralja Amaleka.'' I Saul reče, ''Evo sad riječ Samuela se ispunjava nada mnom, jer on reče, 'Onaj koji je rođen od Agaga, će biti kamen spoticanja za tebe.' Sad idi i reci Davidu, 'Ja sam ubio tvoga neprijatelja. I ti češ reći mu, 'Ne budi obazriv na moju mržnju ili moju nepravdu.''
No comments:
Post a Comment